Delo

В Е Р 0 Ч К А 367 опрезн(У одмакао од њеног лшда руке, она се осмехну на њега, кроз^узе н*рече: *' — Ја... ја вас волим! Ове речи, просте и обичне, биле су речене простим човечјим^Јефшом, но Огњев у лакој забуни окрете се од Вере н одмах после забуне осети страх. Жалост, топлота и сентиментално расположење, који су настуннли код њега услед опроштаја и ракије на једном су ишчезли, уступивши места силном непријатном осећању сметености. Као да се окренула душа у њему, поче гледати попреко на Веру, а она сад, после тога кад му је изјавпла љубав, одбацила је од себе стидљивост, која краси женску, чинила му се као нижа растом, простија и тамнпја. „Шта је то? — уплаши се он у себи. — Па да ли је... волим, или не? Ето питања!“ А она, кад је најглавније и најтеже рекла, днсала је лако и слободно. Она се исто тако подигла и гледајући право у лице Ивану Алексијевићу, почела је говорити брзо, без паузе, ватрено. Као човек, који се изненада' уплаши, па не може после тога да се сети реда којим су се ређали звуци катастрофе, која га је уплашнла, тако н Огњев ннје се сећао речи и израза Вериних. Он се сећао само садржине њених речи, ње саме и тога осећања, које је у њему произвео њен говор. Он се сећао, како јој је био загушен, мало промукао од узбуђења глас, необнчне музике и страсности и у интонацији. Плачући, смејући се, са сузама на трепавицама, она му је говорила да ју је првог дана њиховог познанства задивио својом оригиналношћу, памећу, добрим, паметним очима, својим задацима, и циљевима живота, да га је заволела етрасно, до лудила и дубоко; да јој се дешавало преко лета, кад нз баште улази у кућу н види у предсобљу његов капут с крагиом, или чује из далека његов глас, онда јој око срца наступи хладноћа, предосећај среће; његове чак и глупе шале, приморавале су је да се смеје, у сваком броју његовпх свезака она је впдела по нешто необично паметно и огромно, његов чворноват штап чинио јој се најлепши од свега дрвећа. II шуме и магловито грање и црнн јендецп по странама пута, чннпло се, да су умуклк слушајући је, а у души Огњева дешавало се нешто рђаво н чудновато... Пзјављујући му љу- %