Delo

В Е Р 0 Ч К А 369 Ви ме извините, — промрмља Огњев, не могући ћутати. Ја в&с толико цешГм, да... мн је тешко! Вера се брзо окрете и пође натраг летњиковцу. Огњев пође за њем. * —Г »;Не, није потребно! — рече Вера, махнувши руком. Не идите, ја ћу сама ићн... — Не, нпак... треба да вас пратим... Ма шта да је Огњев говорио, све му се чинило до последње речи да је одвратно и глупо. Осећање правице расло је у њему, сваким кораком. Он се љутио, стезао песнице, проклињао је своју хладнокрвност и неспретност у понашању према женскима. Трудећи се, да се узбудп он је гледао на диван Верочкин струк, на њену косу и трагове њене ножице, који су остајали по прашљивом путу, затим се сети њених речи и суза, али све је само изазивало пријатно осећање, а није му дражило душу. „Ах, та немогућејена силу заволети! — убеђивао је он сам себе и у исто је време мислио: кад ћу ја заволети, али не силом? Та мени је већ скоро тридесет годпна. Бољу женску од Вере ја нисам ннкад видео, нити ћу .је икад видети... 0, нсећа старости! Старост у 30-тој години!“ Вера је ишла испред њега све брже и брже не окрећућн се, са погнутом главом. Њему се учинило да је од туге омршавела, и да се сузила у плећима... „Замишљам шта се дешава сад у њеној души! — мислио је он, гледајући је у леђа. — По свој прилици је стпдно и жалосно да од тога умре! Господе, колико је у целом животу поезије. разума, да бп се камен покренуо, а ја... ја сам глуп и рђав!“ Код капиџика је Вера узгред погледала на њега и сагнувши се, увијајући се у шал, брзо је пошла алејом. Иван Алексијевић остаде сам. Враћајући се натраг у шуму, ишао је лагано, ненрестано се заустављао и окретао на капнџик, са таким изразом у целој својој фигури, као да није веровао себи. Он је тражио очима по путу трагове Верочкиннх ногу, и није веровао, да је девојци, која му се тако допадала, само што му је изјавила љубав могао тако леспретно и одсечно „одрећн“.., Први пут у животу њему је дошло да искуси, како мало зависи човек од своје слободне воље, и да искуси сам на с-еби положај поштеног и љубазног човека ко.ји и протнв своје воље причињава своме блпжњем немнлосрдно и незаслужено страдање. Дело, књ. 32. 24