Delo

380 Д Е Л 0 Друга ће оклоп раскопчати, Ова мач скида, она штит: Миловање ће заменит' Панцир од гвожђа искованн. Но прво младог хапа воде Днвној, удобној руској бањн. Пуше се ту од топле воде Сребром лнвенн баданп, Прскају хладнп н1едрвани; А на ћилпму раскошном Уморан хан се већ одмара, Над њим прозрачна трептн јара. Чежњнво, негом милосном, Прелепе деве, полунаге, У нежности се надмећу; Около хана, љупке драге, Ко јато, жудно облећу. Изнад витеза једна пише Брезове танке гранчнце, Топлина из њнх миром днше; А друга, соком ружице, Уморно тело расхлађује II мирисима попрскује Тамннх му коса витице. Н витез, душе опијене, Већ се не сећа заробљене Некада миле Људмиле; Тоне сред слатког уздисања; Поглед му жељка жуднн час, II пренун чежње и чекања, Он срцем таје, горп вас. Но сад излази он нз бан.е, Опет у ризе златоткане; И с дивним момама, Натмир, Богати започнње пир. •Ја нисам Хомер; он једиип Високим стихом певат зна Витеза грчких весе.ња, Вино н звук песама дивннх.