Delo

РУСЛАН II ЉУДМНЛА Радије ћу вам, ко Парнп, Безбршкном лиром прослављати Наготу у иоћној тами, Пољубац слатки, умиљати! Месецом замак обасјан; Ја виднм кутак удаљени, Где витез, жудњом успаљени, Усамљен чека тихи сан; Његово чело, врело лице, У пламену се згарају, II полусклопљене усннце Пољупце тајне чекају. Он страсно и лагано дише, Види их — у заносном сну Покрпвач грудма вуче внше. Но гле, кроз глуху тишину Шкрипнуше врата; пбд издајнп Испод ножица шкрнпи ба.јних, И под месецом сјајанпм Промаче дева. Сиовн лаки, Мичите сад вам ваља поћ! Устај — настаје твоја ноћ! Буди се, — скуп је часак сваки Она приступа, он лежи, У сладосграсном дрема сну; Са груди покривач бежи. Осећа даха топлину, Ћутљиво дева, ту, пред њнм, Не дишућ стоји нема, бајна, Као варљива Дијана Пред милим пастирем својим. II сад на одар свога хана Склања се коленом једним, Уздахну, лице њему наже Иежњиво, с пламом жуђеним, II санак лаки бегат наже Пред пољупцима ватреннм... Ах, браћо, девичанека лира Овде прекпда зв.учак свој,