Delo

ПОРОДИЦА НОЛАЊЕЦКИХ РОМАН ХЕНРИКА СЈЕКБ2КЈЕВИ71А У 3 КЊИГЕ ПРЕВОД С ПОЉСКОГА ДРУГА ЦЊИГА (НАСТАВАК) VI Завиловски је волео да се његово заручење не извршп увече, пред људима, него пре тога; њему учинише ио вољи у толико пре што гајеутоме пред тетком Броничовом номагала Кастели, пошто је и сама хтела да пред госте изађе као заручница. Тако су били слободнијн, н кад гости бише ту, њих двоје изађоше пред њнх већ као млади пар. Линета је снјала у срећи. Сама је налазила чари у улозп невесте п њепо заручништво давало јој је чара. Н>ено пуно облине тело као да је добило крнла; очи јој нису внше биле полузатворене; зенице су јој сијале, око усана јој био осмех, & лице румено као ружа. Била је тако лепа, да се Завнловски нн.је могао уздржатп а да неколнка пута не уздахне за изгубљеним рајем. У осталом свпма је пала у очи њена лепота. Стари господин Завиловски,. који ,је наредио да се. нренесе заједно са својом фотељом у салон, држао .је неко време њене руке у својима, гледао јој у очи, иа погледао у ћерку н најзад рекао: