Delo

388 Д Е Л 0 Коповски стаде забављати г-ђу Основску, а Полањецкн г-ђу Машкову. Што се тицало самога Машка, њему је било веома стало до тога да се позна са старим Крезом, јер је тако био наместно столпцу до његове фотеље да му нико штје могао иристунити, те је отпочео с њом разговор о ирошлпм временнма и о овом данашњем, које је било .јако интересантно за старога, као што је одмах ногодно. Бно је опет толико оштроуман те није у свем попуштао старчеву мнењу. У осталом старп Завиловски и нпје баш толико нападао на ово ново време, на протнв понешто му се и дивио а нешто му и признавао, да у многом иде на боље, али да не одобрава све, а Машко му опет тумачио да се све на свету мора мењати, па како остали људи тако и нољско племство. Он је говорпо: — Ја се, цењени господине, држим улоге, која мн је некако као наслество у крви, јер човека, који се на земљи родно, вуче земља, алп уз управљање својом нмовином, бавим се и адвокатуром, нешто и пз начела, јер ваља иматп нашнх н у тој грани. Иначе бпсмо остали иа милост и немилост људи, који су понпкли у другим слојевнма, а који су врло често баш протнв нас склони да раде. II морам одатн хвалу нашим баштиницима да то већим делом и разумеју, те више воле своје интересе да повере менн, него неком другом. По некп то сматрају баш за своју обавезу. — Некад је било иаше само у војним околпма и веџбалиштима — одговори стари Завиловски — али по другим струкама, хвала Богу, не знам да нас је бнло! Чујем сад како ваља п ми да се одајемо сваковрсним нословима, само људп заборављају: да је друго нешто послова се лаћати, а друго успеватп. Па ето вам овога Полањецкога, господине. Он је са својом компсионерско-трговачком радњом зарадпо добру парпцу, и што има све му је у готовинн, тако да може кад усхте све на сто метутн. Не би вам ни он порекао: да су му моји савети били често од потребе, али све што је зарадио, зарадно је ноглавито на житу. Молпм вас! — рече стари Завиловски и погледа на Полањецкога мало с разрогаченим омима од чуђења. — Зар је заиста стекао? Молим вас... Ако је он од правпх Иолањецкнх, онп су добра фамилија. А онај дежмекасти црнпурко, сликар је, Швирски.