Delo

КРПТНКА II БИБЛИОГРАфИЈА 391 Остатак њенога сумњичења уништн Швирски, који, можда зат^ што ‘Је слутио откуда немир на њену лицу, или није познао израз на његову лицу, тек рече: Али она нпшта не збори; ваш муж мора сам да подржава .разговор и изгледа да му је то досадно п да га срди. ^‘“Шаједаред засија Маринино лице. — Пмате сасвим право! Стаху је зацело мало и досадно, а чим њему иостане досадно, он се тада срди. Она се опет нотпуно расположи. Дала би она у том тренутку онакав исти коље. какав је стари Зивиловски даровао Линети, само да Стах дође до ње и да јој рече коју лену реч. Кроз неколнко минута жеља јој се испуни, јер господин Основски приђе г-ђн Машковој, Полањецки устаде, успут рече реч две г-ђн Основској, која је разговарала с Кановским, и најзад седе крај жене. — Пмаш што да мн кажеш? — унита је. — За дпвно чудо, Сташо; баш сам те ја, у себи, звала, а ти у тај пар осети то иа дође — рече му Марнна. — Видиш какав сам ја муж! — одговори он у смеху. Алп одиста, узрок је сасвнм прост, спазио сам да мотрнш на мене, побојао сам се да тн што не буде, па сам н дошао. *— Ја сам гледала у тебе — досадно мн. — А ја, опет, долазим, што је и менн досадно. Како се осећаш? Да не би хтела дома? — Не, Сташо, пријатно ми је, жив ми ти. Ја и господин Швирски говорили смо о г-ђи Машковој, па сам се прилично забављала. — Могу напред знатп да сте је оговарали. Тај вештак и сам за себе каже: да има оштар језик. — Напротив — одговорн Швирскн. — Сад је само говорпо о њеној фигури. Оштар језик може после доћи на ред. — Тако дакте — рече Полањецки — госпођа Основска за њу вели да има баш ружан етас, а то је знак да јој је стас леп. Али, Марино, да тп кажем нешто о г-ђн Основској. Ту се наже жени и шапну јо.ј на ухо: — Знаш ли шта сам чуо овако у пролазу из уста Коповскога? — Шта? Ваљда нешто забавно? — Како ко узМе: чуо сам како он говори госпођи Анети: „ти“. — Сташо!