Delo

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 393 —' Волела те или не волела, али кад би тн узео Кастелку ондадзацелог те не бнх никада волела! Разумеш лп, никада! ПреЧЗих пристала да узмешдругу коју, п ако не би ни мислио о жецдДби, кад би мене волео. — Да на то не бих ни помишљао да си ти друкчија. ^^гаПегКег! — Тако! Све до гроба? Кад бих се оженио с Кастелком онда се не би раздвајалп. — То никада, опет ти велим! — Па зашто? • — Ти то не би могао разумети. У осталом Кастелка је заручена и сад о том не вреди ни речи једне потрошитп внше. — Сама си ми рекла да се све правим као да сам јако њом заузет, а сад ми нребацујеш за то. Ја спочетка нисам ни мислио на то, а после ми се допала н не бих бно с раскида; она се сваком допада, а у осталом и прилика је добра. Госпођа Основска стаде кидати прстима убрисачу. — II ти смеш мени у очи да кажеш: да ти се допала она; па која онда управо: ја или она? — Па ти, али се с тобом не могу оженити, а с њом могу, јер сам лепо запазио да се и ја њој допадам. — Кад би ти разумевао женскиње, хвали Бога што ти нисам допустила то. Не знаш ти њу. Она је сва од главе до пете као прутић, вије се, али је опака иначе. Па ти ниси ни то разумео што сам ти казала да облећеш око ње, због света и због Јузја. Иначе чиме би се могло оправдати то шЛ сн скоро сваки дан у нас? — Ја бих разумео да си ти друкчија. — Не квари ми посла. Видиш ли да сам све то удесила ја: да се твоја слика не доврши, да би имао долазити и у летњиковац. Тамо ће да буде после Стевка Ратковска, далека рођака Јузјова. Разумеш сад? Ти се мораш правити да тн се она допада, а ја ћу Јузја наговорити на што ми је воља. На тај ћеш начнн моћи остати и тамо. Госпођици Ратковској сам већ писала. Она није лепа, али је умиљата. — Све једнако да се правим, па опет ништа. — Онда бих ти могла рећи да и не долазиш. — Ането! — Онда буди стрпљив. Не могу дуго да останем љута на тебе. Алн сад већ иди. Иди забави мало госпођу Машкову.