Delo

394 Д Е Л 0 ;ја мало час па госпођа Оеновска остаде сама. Мало отпратп очима Коповскога, мало срдита, али у исто време и јако раздражена. Са његовом белом краватом а онако здраве боје, био је толпко иетински леп, да га се није могла сита нагледати. Линета је била већ заручена са другим а њој је .још тешко падало да јој та може бити ривалком те да јој га може уграбнти и као милосника. II кад .је говорила Каповскому да бн она пристала да он ма коју другу узме, само- не њу, праву је нстину говорила. Била је веома слаба према том леном глупаку, а у нсто време и силно частољубива. То јој просто нису могли подноситп њени нерви. Њен миран п здрав разум заступила је била у ње нека љубав ка естетичному, кој.у је она сама сматрала као нешто узвншено, као нешто што долази од грчке прпроде, што .је у ствари бно само низак и ружан нагон. Тај је нагон учинно да је остала под силним упливом Коповскога али при тако усијаној главн а темпераменту хладну као у рпбе, волела је више, какојето Бавиловски казао, да се иоигра са злом, него што је волела само зло. Држећи се опет својега начела „ако нећу ја, друга ће“ она је готова била н на остало, само да не дође до његове женидбе са Лннетом, у толико пре, што је опазила: да је и Линета, поред свега њеног прнчања о Коповском, поред нроније којом је о њем.у говорила, поред шала на његов рачун, да је, дакле и она била очарана његовом сплном лепотом и да су све те шале само дражење саме себе а у томе се крије нешто што је силно вуче к њему, а да оне подједнако ужпвају у њему. Али ннје запазила да баш због тога она у дубини своје душе таји неку мржњу на Линету. Хтела је пошто по-то победпти н то .је постигла иомоћу Бавиловскога. Бнала .је да она просто нз дуга времепа неће моћн да се одупре њену наваљиваљу и онако ваљану човеку, са онаком славом. На тај је начин сачувала за се Коповскога и створила себи широке хоризонте, за којима жуде све жене, којима .је више стало до утисака него до осећаја. А кад би хтео н тај славнн Бавиловски, кад му тамо доцније жена постане са свим нешто обично, кад би он дакле хтео имати своју Беатрнчу, можда би наишао на њу

Будима, који су били у стању да одоле краткоћи човечјег века, да вечито жнве, ништа се не одрнче. Те своје планове на будућност г-ђа Анета није дотле