Delo

ПОРОДНЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 395 тачније оцрЈала, иего је све то осећала некако као кроз маглу, да ал*,јбј тада био потпун трнумф. И ^сад је триумфовала, јер је све ншло како је она хтела. ЈБутиТГ је само Коповски. Држала је да је он без мало њена ствд^>'међутим је опазила да је он, прн свој својој ограничености, ипак могао да схвати: да је што више то боље, и да му Анета нпшта не би бнла на одмет поред Лпнете. То је толико једило да је овда онда размишљала, чиме би му се за то осветила; међутим јој било мило што је Линета изгледала као да се одиста заљубила до ушију у оавиловскога, што је за Коновскога било у исто време и неразумљиво и тешко. Сад су јој те мислн пролетале као муње за оно кратко време што је сама била. Али је у том прекиде вечера. Основски је био рад да се његовој жени чини увек и свуда, као што јој он чини, а учинило му се још веома згодно оно што је он говорио Завиловскому о брачном животу, те га надари ђаво да при првој здравпци изрази жељу; да Завпловскому у нову животу буде онако исто добро са Липетом, као н њему са Анетом. Но очи Завиловскога и Полањецкога нехотице се окретоше лепој госпођи, која брзо погледа у Полањецкога, и сумње и једнога и другога у тренутку ишчезоше, то јест она стече потпуно уверење да је Полањецки њих чуо, а он да Коповски није цитирао туђе речи, него просто њој говорио са „ти“. Госпођа Анета је разумела одмах и то да је он о том говорио с Марином, јер је опазила дасу они, неко време пошто је он оно прошао, разговаралн и радознало погледали у њу. То је страшно наједило, те је зажелела да се освети и забави, и није ни обраћала пажње на даље здравице, које су држали Завиловски, П.лавицкп и најзад и Бигјел. Одмах по вечери паде јој на памет да удеси „<1апст§-ра1Ту“ а већ њен Јузјо, послушан, као увек, док она оком трене, а после вечере и мало ћефнут, прихвати и жнво навали да се изведе. Марина ннје могла играти, али је осим ње било нет младих госпођа и госпођица: Основска, Бнгјелова, Машкова и госпођица Завиловска. Оно ова носледња изјавн такође да не нгра, али пошто се о њој н иначе говорпло: да и не игра и не говари и не једе н не пије, то њено одбијање не поквари расположења. Основскн је био необично расиоложен те изјави како је „ред да Игњат узме у наруч.ја Линету, јер се за то досад зацело још није осмелио.“