Delo

X Р 0 Н II К А 409 силе Оечат тога времена или како су је створиле саме прилпке у зфгљи. Подела на трн групе могла би се известп по правцима уметннчкпх радова: груиа историска, основана на народном епу (Спби);>нео-11Мпресионисте или ноентинисте и импреснонисте са својим натуралнзмом (Словенци); и артистички салон (Хрвати и Срби). Нмпреспонисте н поентинисте траже, да у својим пејзажима хармоничним слагањем боја новом техником: тачкама, флекама, пругама, разбацивањем чистих боја, ваздух и снагу светлости са новом техником представе. У колпко је труд уметника, да на уметнички начпн дођу до што чистијих тонова, импресиониста Фердо Весел види то и ради сасвим друкчије од осталих својих земљака нео-импресиониста; његови портрети изгледају т. ј. његови људи па и младе девојке као да су заиста од теракоте или од жуте земље начињене. Са његовим сликама, где се нека радња развија, стоје у суштој нротивности: „Бајке“, „Свадба“, „Милосрђе“ и „Светнтељка“, где са много грације цртаон своје сељанке, где је иу колориту иу пластичностиинтензивнији. „Бајке“, симболпчно прнчање једног јунака, где је поред нзврсног цртежа п композиција, која се огледа на свима његовим сликама; ту се дивно одваја оно поетско осећање, кад спвкасти зрак спољне светлости осветли тронуто лице једног девојчета, које би се чисто скрило од чудноватих прича н доживљаја неустрашимог јуноше. Онај прозрачни сиво зеленкасти ваздух пун нијанса осветлио је још две фигуре женске, које својим нокретом и изразом уносе сумњу у ватрена прнчања младићева. Пма нечег тужног, чак свечаног у целој компознцији. Стара дворана са својим старим стилом и чађавим нзгледом има нечег симболичног у себп. Лепши моменат ^ањарнја није могао бити узет. Само су стари мајстори као Рембрант н Рубенс схватали оваке моменте, где је светлост ефектно обухватнла у сутону илн пуној светлости само карактерне црте форме а целој слици давала потребну рељефност и тон, детаљност се губила у тону, линије су се развлачиле и нестајале, остајала је само радња и главни психолошки део радње. Код сецнониста Каријере и Бенара у његову „Угао ннтим“ главна карактеристнка је изазивање пластичности помоћу светлости, која је вештачки осветљавала фпгуре п давала нм