Delo

412 Д Е Л 0 Матпја Јама чпни са опом тројпцом квартет; онјечетврти поклонпк светлости. Његов „Сељак“ обасјан јутрењим сунцем, ослоњен на мотпку, посматра рођај сунчев; трудбеннк је бно вреднпјн, сунце га није затекло да спава, хлеб је потребнији човеку, чак потребнији п од светлости. Мсторпја човечанства је доказала, да без светлостп могу да живе не само појединци ео чнтава покољења; али ово сунце огревајућн њега, раденпка, посленика, огрејаће и развиће зрно, које он буде у земљу бацио н донеће му хлеба, пре него што му душа светлости добије. Како је то лепо Јама у изразу лица свога сељака представио, па како је то снажно и меко потезом кпчнце нзвео; под енергичнцм потезом осећа се мекота материје п коже. Сроз обасјану, огрејану и опаљену сунцем кожу, струји крв — жнвот; његова нога н ако каљава од свеже пскопане земље, ипак показује ударање дамара; а лаће и дуга бела кошуља оцртавају удове н мускуле његовог снажног тела. Потезп су кичице снажни, енергнчни, слободни; јака и снажна вол,а се огледа у целом извођењу. Свежппа у бојама, нечег мирног н бујног у исто време, јака индивидуалност, великн таленат, великог уметника. Мотнв „На Ампери“ са неколнко широких потеза кичицом, вешто изведено огледање у бпстрој води терена, куће и нешто ваздуха. Ко није у Баварској изучавао, тај не познаје лепе п романтичне мотиве из околине, где протиче речица Ампер. И ваздух и кућа и вода све је то пуно поезије, све је то складно са много колорита, и много мирноће. Затим „Сеоска кућа‘*, „Врт“, „Сеоце“, „Јутарње сунце“, „Вече“, „Врбе“, „Јасени“. Јама, Јакопић, Весел, Грохар, Зоља, Стернен, Вавпотић, П1антељ, Бирола, Гаспарп стоје на земљишту самосталног посматрања природе, њенпх појава, промена п закона, стварајући за себе засебан Нео-Пмпресионистнчки нравац, одвајајућн се инднвпдуалношћу својом од пленериста и других нраваца; својим грубим набацивањем н својом технпком слагања боја иостижу на сасвим орпгиналан начин склад и хармонију боја п тонова. Матеја Стернен два у истом правцу сликања иејзажа. Јосиф Зол>а са два пејзажа у окер жутом тону, два шумска мотива, две студнје старачких глава врло пластичних. Један леп поглед из прашке околине од Пвана Вавпотића, чије је врхове кућа осветлио зрак залазећег сунца, као н „Дечко на прозору", коме се на лицу спајају топли и хладпи тонови од рефлекса н дневног осветљења. Антона Гвајца слнка прпјатног