Delo

X Р 0 И II К А 411 стис^утим рукама у џеповима п повијеном стасу, огледа се одлучност, рефлексија душевног стања после борбе. {Сод пејзажа „Под брезама", којн је .један од најлепшпх, скреће пажњу сваког ко природу гледа као скуп свега што је на^ш^те и најузвишеније, богаство тонова, хармонија јесењег жутила са плавилом ваздуха нре сунчевог заласка. Ту је концентрисано на ово.ј слици, све што је лепо и пријатно у природи. Поред те има још и мањих студија као: „Мочвар“, „Борје“, „На брегу“, „Иод прозором“ п т. д. „Светлости, светлости!“—узвикнуо је умирући Гете: Пван Грохар светлошћу на својим пејзажима и мотивнма из своје родне Крањске потсећа нас на великог песника, јер се код њега раскошно разлива светлост, као из пехара вибо. Слика „На пашп“ је пуна светлостп, ту је море од светлости, које је просуло сунце рано у зору при рађању своме. Оно девојче што се онако лепо одмара на роснрј трави са својим козама, оне брезе глатко зелене, старе п високе, све је то обавпјено силном светлошћу, од које нам чпсто очи засене; прво ваља очи прпвићп те да би могле у Грохарево сунце гледати. Како су лепи н пријатни плави јутрењи еивкас/гп тонови! Ово је најлепши украс Југословенске Изложбе. Покушаји Пвана Грохара у студији светлости на осталнм његовим студијама са разбијеним бојама, слагани су у виду тачака, пруга, флека — !агћеп к1екз испале су му за руком. Кад се тај хаос и неред од набацаннх боја у љубичасто-жутом или плавкасто-љубичастом гону из далека посматра, кад се посматрач пзмакне подаље од њега, слика изгубп ону грубост и слива се у најнежннје тонове, предмети добију своју плаетпчност и перспективу у самој боји. Циљ овој техници је био, да се сваки тон боје што пнтензивније, снажније, чистије и евежије покаже. Мајсторе ове технике у 1889. годипи назваше Нео-Импресионисте или Поентинисте, а данас то све прелази у досадно манирпсање. Оваке слике подсећају на мозаик, чпју пластичпост у великнм пластичннм формама добнјамо посматрањем тек издалека. Прве поеннтпнисте Серат и Сињак код Француза, код Талијана Сегантшш, код Немаца Цнгел, код Хрвата нас донекле потсећају на ту школу Шеноа са својпм „Перивојем“ и Црнчић такође својим „Перивојем“, али само простијпм набацпвањем као год н Шеноа. Грохар нам је ноказао природу снажном п ннтензивпом.