Delo

Б Е Л Е Ш К Е 427 по Хр.). То псто тврдп сад швајцарскц унпв. »рофесор Рј\ РгоћИсћ у свој©Ј*расправп БЈе 01апћ\уигсИ§;ке11; Саегагб бешет Вепсћк ићег 4еи Рек1ги§ §е^«еп гће НеВ еВег. 58 \\ ОппзШз (Ааигаи, 1^3, 4°, 1—39), где се на стр. 6 ШрРкпМ каже: Уоп „Сћег\’б1кеги陸 >рпс1п Сае^аг шсћс Саебагз Аиз<1гиск „тиШШћо"; 181 \ оп Бјо Сазтиз Шбсћћсћ а18 „Сћег\’б1кепшд“ аи%е1аз81; \уогбеп. Ч С0ЦИЈА/1НА ХИГИЈЕНА Књиге за народ. — Од среског лекара Л-р Доо. Рер. Поповпћа добпло је наше. уреднпштво трп његове књпге за народ: Општп условп за чување здравља (стр. 14); 0 псхранп (стр. 16) п Нега деце (стр. 25). У нашем друштвеном жпвоту, којп се уопште налазп у једном прелазном, латентном стању, где се старо измакло а новога ретко чега пма (јер нпшта сем рђавпх стпхова не пада с неоа), осећа се п сувпше велпка потреба ла велпком пнпцпјатпвом како од стране. бар позванпх. поједпнаца тако п од стране државе. А правога напретка у пстпнп неће моћп бптп све дотле, док год се капптал оплођава најгрубљим зеленашлуком, док се земља обрађује ралпцом, док рудпо благо лежп неекеплоатпсано, док се пз земље пзвозе сировпне у најгрубљем облпку, док народ поред велпкпх река плаћа поповпма. да му чптају молепетвпја за кпшу плп протпву поплазе, док људп жпве у чатрњама много горпм од модернпх штала: најзад све дотле, докле год лекарп претпостављају напр. Шекспира плп ручне апотеке своме правом: узвпшепом п грандпозном позиву — пстпнском старању за народно здравље, за шта су у осталом, од народа само, п врло добро плаћенп. У наше дане, када се у Србпјп продукује п сувпше много баналппх п непесничкпх стпхова, који нп својим творцпма нпшта не могу да корпсте. трезвен, озбпљан п хумапп рад г. Доб. Поповнћа п др. мп немамо довољно речп да похвалпмо, одајућп му у псто време пајвеће прпзнање п жалећп, што је и на овом пољу код пас тако „много званпх, а мало, врло мало пзабранпх.“ Мајка и Одојче. — Под овпм пмепом штампаоје — Д-р Мпленко Матернп, књпгу за младе матере (са 17 слика). формат 16°, стр. 184., Београд, 1904.. Штампа С. Хоровпца, цена 1. дпн. Статистпка нам казује, да је смртпост код деце у опште велпка а нарочпто код нас. Мпсленп су људп нашлп да је томе, у главноме. узрок недовољна. плп боље да кажемо, неумешна нега око деце, нарочпто пак њпхово храњење; с тога ппсу пропушталп да обавештавају своје п „словом п делом". Ова пста околпост, нема сумње, побудпла је п нашег младог ппсца. да оно, што је као стручњак запазпо и впдео у напреднпјег света. пзнесе п нама па начпн што разумљпвпјп. После кратка п смпшљена увода прелази ипсац па првп п опсетнпјп одељак. бременост (трудноћа), па казује дгга ће све млада жена у „благословепоме стању“ запазптп на себи. шта мора упптатп бабпцу п кад јој је нотребно да се обратп лекару. У другом одељку говорп о порођају: кад наступа, шта се све пма спремптп за породиљу, о порођајним боловпма п о њпховом значају за сам норођај, да буде лакшп. п како пх се за то не треба плашптп п т. д. упућујућп у псто време бабппу на њепе дужностп. Трећп одељак. бабпње црта, како се породпља пма управљатп после порођаја, да бп се сачувала многпх болестп, које се том прплпком обпчпо залежу са иедовољне пажње. У четвртом, петом п ше-