Delo

50 Д Е Л 0 скпх, и бугарске масе и бугарске гштелигенције, и смемо да засведочимо да ,је ово расположење онште, да су подједнако „настројенн“ и да подједнако мисле и осећају сви, и најпростији н најобразованији Бугарин — и сељак, и трговац, и чиновннк, и официр, па чак и научник. Ту су они свн једно „ја“, сви једно осећају и свн једноме теже: и у кућн, и на улици, п у породпцн, и у каванп, и у службеној канцеларији, и у неслужбеној штампи, у оној шаљивој и спекулантској, као и у најозбиљнијим стручним расправама ћитерарним, научним и војеним. За доказ да наведемо и један историјски пример из областп пнтања о војсци — пошто ово и иишемо у циљу војничком. Пред објаву рата 1885. године командант наше Тнмочке војске пздао је био војсци својој један упут, у коме је, између осталога, рекао, како су Бугари, као млади војници, „без икаква бојног искуства“, да је „дух у војсцп и народу пао због неусиеха у Пловдиву“ и како је у теј војсци уопште „слаба ратничка спрема и нојединце и у целокупности“. Таква карактеристика Бугаре је нзненадила и озловољила. Бугарски ппсац дела „Псторијске белешке“ о српско-бугарском рату, цитирујући овај упут српски на дотичном месту у свом спису, узбуђено о њему напомиње и, у нсто време, не може да се начуди дрскостп Срба што су се усудили да унапред нсказују тако лоше мпшљење о бугарској војсци, о њену војничком духу п моралној снази. У стварн упут овај, у колико се Бугара дотакао, обична је појава за сличне прилике и он непријатеља нема шта и не треба да вређа чак ни онда, кад не би било тако. Тиме, што их, Бугаре, њнхов протнвнпк не ставља више од себе и што нх морално и интелектуално потцењује у очима своје војске, не чини нм се нпшта на жао, нити се ту има смисла макар колико чудити н љутнти. Томе чуђењу и тој љутњи нцје било места у толико пре, што се карактеристиком у поменутоме упуту није у ствари ништа закидало од вредностп бугарске војске онога доба. II речени нисац, који је, ваља му нризнати, у осталом делу свога рада уопште доста^ објективан н хладан, овде, кад се говорп о неразвијеном војничком духу Бугара, излази нз такта п жести се као п сваки други бугарски шовиниста. 1Бему, као н осталој браћи бугарској, није доста што су Бугари без очекивања н себп чнсто не верујући, изишли тад као помедиоцп, в<Ф п ои налази, да Срби нпсу смелп чак ни мислити другаче о Бугарима! IЈо нншчеву, дакле, мишљењу, а он је