Delo

НЛША ВО.ЈСКА И ЊЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА 51 образован и учен п као војник и као човек, српски командант трроао је унапред'да зна ко су Бугари и унапред да их својој војсцц прикаже као непобедне!?! И ми ћемо за сада овде и статп са слнкањем народно-војничкога карактера Бугара н да ид^у&внмо њихову уображењу. Њихове фантастичке претензије бар нама су и сувише добро познате. Но, кад смо се већ дотакли напред поменутога упута, који је, као што смо вндели, Бугаре толико ујео, не можемо не додати овде, да тај несрећни упут и нас, са нашег српског гледншта не задовољава. Поред неумесности целога II одељка у њему, у коме се сад, кад је и сувише доцкан било, уче старешипе како треба да рукују ватром и да маневришу у борбама, он је неумесан поглавито и по највише стога, што је стање наше војске преузнео и лажно квалификовао. Таком чему било је, можда, места у званичним новинама пли у прес-биро-у, само нпкако не у срцу војске, која је на лицу места осећала и видела једно, а у упуту слушала и читала о себи нешто сасвпм друго. 0 „савршенству наше администрације“ кад је све задоцњавало н често се трпеле разне оскудице, „о духу и дпсциплннп ца највишем ступњу војске“ која је на ратни бивуак дошла у кошуљи п гуњевпма право са њпва својих, н о томе, „да је наш старешински кадар превасходан“ кад се у нсто време обучава како се ваља окретати н кретати, — поштеније и корпсније би билодаје аутор упута сасвим оћутао, па, место тих празних декламацнја, да се побринуо, ма то било скопчано н са неком одговорношћу, да се те квалификације саме пстакну н потврде па бедемима тврђаве, која није била ни тако далеко ни у таквом положају да је требало скоро чптавих десет дана док јој се само на домак приспело. Вољан је свакп да радп онако како му се најбоље свиди, али ми држпмо да шупље рекламе, основане на срачуњеној лажи, мало кад да не омаше циљ и да чешће не доносе негатпвне резултате. Живи људи, којнма је потребно да на време загреју свој празан стомак, да сачувају своје измучено тело од непогода и зпме, и да разумеју циљ својих мука, не траже хвале и. фантастпчких басапа, него пре свега хлеба и смишљенога дела. Беседе, које протпврече стварности, мањс помажу и внше деморалишу, јер се у њима огледа, илн незнање п лакомисленост беседникова у чијим је рукама живот п судбнна многих хнљада људп, пли његова зла иронија над тешком судбом паћенпка. 4*