Delo

64 Д Е Л 0 С удесом, јадна, шта ће злнм, Пратпма јурну сребрним; Са музиком се нут, отвори II наша нева сад се створи У врту. Чаровити крај: Дражи од вртова Армиде II оних што их уживаше, Цар Соломон ил’ кнез Тавриде. Пред њом се нижу на иоглед: Дубраве, ко из вилских снова, Палме п шуме лаворова, II мирисавих мирта ред, II горостасних кедра стас; Зреле се брескве повијају, Над потоком се навијају. Брежуљци, џбуње и долине, Пролећем блеште од милине; 'Парлија благо ветрпћ мајски Сред очарапих пољана, II пева славујак китајскн У сенци тананих грана. Ту се пљускају шедрвани, Неселим шумом у дугин плам, Под њима трепте истукани, Ко да су живи; Фидије сам, Миљенпк Феба и Паладе, Гледајућ’ на тај дивни рој, Он бп чаробнн длето свој Из руку швнрно од досаде. Прштећ' мраморној по огради, Подобно дузп блиставој, Тутње и шуме водопади, Поток под сенком мамљивом, Ту шуми несмом сањивом. Склоништа мира и тишине, Кроз зеленило, мпмолет, Пнде се светле сенпчпце, Ода свуд ружа читав сплет, Мнрнсннм дахом дише цвет. Но очајна је она била,