Delo

СТОЈАН МУТНКАША 83 пулуо,ке, флаше, фесови, кундуре и спуштатн се појединцима на улаве ц на леђа. Многоме је нос настрадао п постао сличан зп&^ченој смокви,’ многоме се испод феса отискивала крв и цурила низ образе, многоме су свијетлаци испред очију пролијетали а у ушима зујало као од циганскога бубња. Много се и ја^а-Узачуло, муклих, пригушених јаука. II све је то расло више и више, понут бујице какве, нити се могло стишати све дотле, док се не би полиција почела приближавати. Једино звекет сабаља, макар и издаљега, могао је умирити бојџије и тада су се измицали, бјежалп куд који, не имајући времена покупити оне ствари са чаршије. Тек тада се сваки почео сјећати своје ране, загледати је, превијати и метати разне траве и балзаме на њу. У неко доба чинило се, да су се све чаршинлије потурчиле, јер су им они завојп око глава много сличили турбанима. И они су се много поносили тиме. Ко није био завезане главе, тај није био ни јунак, ни човјек, док се особито прослављао онај, којијеимао више рана и чворуга. За таквога човјека одмах се зпало, да је изврстан пецкало и галамџија. А, у оваким приликама, само су галамаџије и могле имати угледа! Што је који знао више грдити и викати, тим су га више хвалили. Људи су се просто надметали: ко ће се боље истакнути п ко ће више пожњети похвале. Ако се неко нашао, који није знао измишљати подругачица и псовка, он се тада упнњао, да што више кашље и пљује за противницима. Кашљање је нарочито било омиљено и било је дана, када је пзгледало, да је сва чаршија озебла и кашље. II дућани и магазе и механе и све то окашљало, па како су започињали изјутра, нијесу престајали све до подне. По подне исто тако. У те дане, да је, случајно, какав Швабо наљегао кроз шехер, кудио би, у својим књигама, толике слабости и кашљања много впше, него што се куде нашп славни и ненадмашни комарци, којн тако вјештачки знаду ишарати лица свих странаца, да су се ради тога готово по читаву свијету прочули. Па се чак и жене умијешале у те свађе. Као праве и вјерне супружнпце, оне нијесу могле мирно гледати, како им се дивотно расцвале мужевље главе, попут прољетних ружа, и како им се по леђима рашириле толике модре пјеге, велике као сомуни, због којих би и волови морали много препатити. Пмале су н оне срца и поноса свога, те нијесу могле пропустити, а да се на свој начин не освете. Додуше оне нијесу уживале у 6*