Delo

Д Е Л 0 34 Док је слада, уморена пога II по ветру и но блату гњпла, Дотле луша иеуморним крил ма, Тамо горе — на пебу је била. („Јесења ноћ“) и једнно је његова уобразил.а та, која је када је „достпгао, што човек достићи може“ — ублажпла у њему оне елегијске „крајем септембарске“ облаке. Јер једиио му још она пружа утехе н као што овим страстима уобразиље пмамо да захвалимо за разноврсност иесииковпх тонова, тако имамо да захвалпмо овој разноликости, да нема на свету оног нашег лирског расположења, којег не би нашлп у Петефпјевпм песмама н тако нема бола, којег не бн било у његовим несмама н нема радости, које он не би с нама поделио. Али, док му се уобразиља узвишује — он у отрцаном оделу, бледим лицем и на челу предсказаном вечптом патњом тумара по свету. II као што му је н одело било увек народно, тако и песме своје одева народнпм обликом. Алн није само снољашни облик народан, већ Је и унутарњи садржај, свака мрва н нијанса — народна; и ако је доиста народњак био у писању, говору, беседама својим и у владању своме, то се најбоље н најјасније опажа у његовим песмама. А тиме, штојеопевао бећара, чувеног алфелдског бећара, овчара и најобичније типове народне, уједно је и најсрећније изразио расположење, дух и карактер народни. Његове песме и дан данас живе на усти народа и певају се као народне песме. Многи и не знају, да су то Петефијеви производи. Љегове су песме нросто пресађене у срце и душу народну, које се негују и предају потомству на даље неговање. Зато је Петефи бесмртан! Његова срџба, срџба је и народна, радост његова, радост и народна. Језик његов, језик је народни, начин мишљења и осећање његово и народно је. Његово философирање, начин схватања, унутарња природа његових страсти, боја осећања, жудња и чежња све, све је то и жудња народна. Љубав му је ватрена, страсна. Често нута је суров и разуздан, често опет суморан и невесео. Каткад је опет и сувише одушевљен и раскалашан, каткад опет и сувише меланхоличан.