Delo

ЛЛЕКСЛНДАР ПЕТЕфИ 35 Алн — сентименталан није ннкад, шта више ни у туви. А у ватрености ннкад није афектован. Она меланхоличност у њему као да је из наше душе и срца истргнута. Онај уздах, што се каткад са тако ватреном жудњом уздиже из строфа, као да је тумач наше прве — давно изгубљене љубави... У великом и мирисном врту љубавних му исповести, свака поједпна строфа чудновата је ружа, код које довека траје иролеће и младост. Али пајвише ценнм и волпм оае његове — впртуозне оде, од којих — бољеилепше нису још нанисане. У овима достиже уметност Петефијева свој врхунац. Са својим љубавним песмама се — прославио, а са својим патриотским, величаиственим одама вадужио је за навек свој народ и обесмртно се... Хајд’ на ноге, браћо чпла, Домовпна зове мила! Јали ропства, .јал' слободе — Од то двоје бирај роде. Кунемо се Богом живим: Да смо сињег ропства сити, Да нећемо раја бпти До сада смо робље били. За нас преци крв су лили, Ал’ данас пас боме куну Да у ропској земљи труну. Ропски ланац с руке свуци, Мач приличп храброј руцп! II тај ланац — срам и брука Трпела је паша рука. Име ће нам славно бити У борби ће с' прославити, А поруге, силне бруке, Опраће их наше руке. Ко за живот више с' брине Нег' за славу домовине Кога смртна хвата страва: Кукавица то је нрава.