Delo

Б Е Л Е Ш К Е 429 досад имали цролеће са свима његовим дражпма... На томе само треоа радити п за то се борптп. Живот за Цара. — 5' Задру а издан>у чНгуа1бке КпјкагпГсе" подовим пменом издао је Милан Беговнћ својих осамнајест песама. које су паписапе у форми сопета. У иосвети своме прпјатељу Стјепапу пл.Милетићу, пзносећи топло н патетичпо своје мисли о жпвоту, борби за онстапак п папредак, Беговпћ казује п побуде, због кошх је иаппсао ову књижпцу песама. Оп вели: „И ево, та моја вјера у жпвот, заппјела ме је далеко, па пусто манџурско бојпште, гдје су бачепи иа пољапе смртп, а откииутп од рођене груде мпогп животп, те се, кано понорка ријека у пржину, губе у грозпо. безутјеншо пишта. Коликп п колпкп од њпх умпру пе остављајући за собом трага. те би одпио њихово биће у будуће впјекове. Умпру дакле за навпјек“. На доста безизразап начип и усиљено покушава песпнк Беговић да опева поједппе моменте и днрљиве призоре из садање руско-јапанске војпе. Без имало живота и пластичности, као што је са свнм природно из ододпоса, у коме се налази песпнк ирема своме објекту, оппсује он како се ратник раставља са својом драгом, како путује кроз пусте блатњаве степе, како цар „благоспља" војннке п шаље пх на далекп псток, како се пепрпјатељске чете сукобљавају, како рањеппци крче п умпру итд. Књпга има 28 стр. а цена јој је 90 пара. НАУКА. Студија о новом Уставу Краљевине Србије. — Намолбу Друштва за Упоредпо Закоподавство у Парпзу паипсао је госп. Ж. Перпћ, професор наше Велпке Школе п у свескама за апрпл — мај 1903. месечног ВиПеНп-а поменутога друштва публпковао првп део свога коментара о српском 5 ставу од 6. апрпла 1901. год. Ј том делу комептара расправл>ао је госп. Пернћ о устројству државних власти (види Дело за 1903. год. св. замај јунн стр: 421.). Сада смо паку стању саоиштптп нашим чнтаоцима, да је у св. 10., 11., 12., истог ВиПеНп-а (Ок^ођге — Уоуетћге — Бесетћге 1904.) изашао и други део Пернћевог коментара: о уставпим иравпма ерпских грађана (Пев ПгоНз Ш(ћУ1(1ие1з). Комеитар овај госп. Перића норед увода иодељен је у трн посебпе главе у којима се говорн: у нрвој о пндпвидуалпој слободи (физичкој, пнтелектуалној н моралапој); у другој глави о неприкосновеностп својине п у трећој о уставним 1ар.аитпјама нпдивпдуалппх грађапских ирава. Погато се садањи Устав од 1903. год. у свему овоме не разликује од пнтерпретираног Ј става (1901.), то све пишчево излагање вреди у потпупостп и за паш садањи Устав. Мислимо да није потребно парочито истицати вредност овако објектпвппх радова, у којима се западноме културноме делу човечанства представља паш друштвепп и политички живот онакав, какав је он у истппи. О оваквој врсти радова требало би да ио"веду озбиљна рачупа сви нашп научппци п јавнп раднпци. Јер је већ крајње време да се западна Европа, која о нама зна мало плп пп мало, престапе обавештаватп нреко разнпх плаћених „научника“ плп бечких п пештанских „новинара“. Оваквп су радови — као госп. Нерићев — потребпи не само у науци, већ нарочпто у објективном делу еврОпске публнцпстике. Вуков превод Св. Писма. Дпмнтрије Руварац штампао је ове годпне у Ср. Карловцпма књижпцу од 24 страие под нменом; Вуков превод