Delo

130 Д Е Л 0 ('». Пнсма н прнмедбе Нпканора ГрујпНа па љсга. Не упуштајућп «•0 сам у расиранл.ан.е помеиуте томе, не уаимају!ш у заштпту нп Вука питп љегове протшшике, нпти нх пак наиадају1ш Д. Руварац је само пзпео четирп ппсма из оног прелазпог времепа. када је огорчеио пламтела борба пзмеђу Вука п његовпх иротивпика. пз којнх (нпсама) се најбоље иидп како су се иротивнпци борилп протпв ✓ Вука н како се је нак оп од њиховпх паиада браппо. 1847. год. нздао је Вук у Вечу у штамиарпјн јермепскога манастпра сво.ј иревод „Новога Завјета“. Опдашња сриска поповштпна, нреставлЈепа ујерархпји, нашла се тпме увређепа, огорчепа и изазвапа, да .је пајбезобзпрнпје стала Вука клеветати п чак му подметати, „да .је он зато подговорен и лотплаћен од римске пропогандедасвој иревод „Новог Завјега“ пзда“. Нпканор Грујић, архпмандрит кувеждппски нанпсао је своје иримедбе па Вуков превод, на које је пак овај одговорпо. Ирво писмо, које се у овој књпжицп налазп штампано, јесте молба Грујпћева патрпјарху Јоспфу Рајачићу за допуштање, да те своје „Примћтве" сме штамнатп. Друго је пнтересантно ппсмо пстога Грујића Петру Матпћу ондашњем српском књпжевнпку, па које је Петар Матић — треће ппсмо но реду у овој књижпцп — послао свој одговор. Из ова се три ппсма јаспо дају увидетп све пптрпге п подметања. која су тада Вуку чпњена. У Своме ппсму од 27. јапуара 1848. год., које је пнсао своме пријатељу Јустину Мпхајловпћу у Вуковару а које је овде као четврто п последње по реду штампано, бранп се Вук од свпх напада на свој, добро познатп, безобзпрнп начпн. Бранећп свој превод од пзмпшљенпх тендецпја папада он „непрпјатеље нашега језика“ као н то, да је рпмска нропаганда штампала његов превод о свом трошку, јер, велнВук: „Какоби Римска нропагапда сво.јијем трошком набављала иашему народу оноштосвојпјем једиовјерцима забраљује ?“ А за Грујпћа каже: „Да ннје калуђер бно бн па.т.ан човек“. У1ИЧНЕ ВЕСТИ Тридесетогодишњица нњижевног рада Паје Марковића Адамова. 3. (16.) новембра о. г. ушао је Паја Марковпћ Адамов у иедесету годипу свога живота, а како је ова година п тридесета његовога књижевног рада и десета његова уређпвања „Бранкова Кола“, то његовп пајближи кругови нису моглн пронустити ту прилику, а да му пе иоздраве ту тројну славу. Алп се то славље није могло задржати па иајближим круговима, оно је заталасало н пајшпре кругове народне, н у овој је тихој н екромној прославп учествовао сав народ п одао пошту своме заслужпом сппу. Рођеп на селу (у Сосама нли Новнм Карловцима у равпом Срему), Адамов .је у својој ирвој прнповеткп („Јавор", 1874.) изнео своје утиске са села н у главноме је за време свега свог књижевпиковања остао веран својој грудп, п сеоске су му приповетке п најбоље стварп, што пх је паппсао. У иочетку је н иевао, и ондашњи су књижевни лпстовп доносили доста његовпх орпгпналних п преведенпх (Шилер, Милов) песама, алп се касније сав одао ириповеткп п раду на књпжевној псторијп п крптпцп. Највећпмујерад друштвена прпповетка Дух времена сад је такп!, од које јеједан део штампан у „Стра.жилову“. - Ученик — а касније и учнтељ гпмназпје у Карловцпма. где га је свако место опомињало на Брапка, није могао нпкако заборавптп Бранкове жеље, пзречене у књизи, коју је српској омладипи прпказао. И по-