Delo

Д Е Л 0 30 Вечна 1»е нас слава стићи, Дпчни ће нам гроб се дпћи: А потомство н пал и.пме Спомиљаће паше име! („ТаЈрга тар;уаг‘\ нревод од Мнл. Л. ПоновпНа). Ленадмашан је, бнготан !вегов патрнотизам! За домовпну своју жртвује и л>убав п себе, и све на свету, те с одушевљен.ем одлази на бојпште, да јуначки погпне за свој род п да се као његов аиостол вратн к њему, проповедајућп му науку, свету, божанствену науку слободе, братства и једнакости... А могу ли ја о њему рећи онолико, колико бп исцрпело његову велнчину? Могу ли ја знати о њему онолико, колнко би требало о њему управо да се зна? 0 њему свако зна нешто, а нико све. 0 њему свако нешто мисли, а нико га још није схватио онако, како би он то заслужно. Па ко то? Та Петефн! Не, не, нпје Иетефи, иего Петровић... Да. Александар Петровић, од оца Србина; који је жпвећи много годпна у срцу мађарства занемарио и заборавпо свој језик и син му Алекса потпнсује се још само српски. А после већ нп то. Један од наших иајленшнх анђела-генпја ирелетео је у... туђе јато, да тамо постане апостолом. Пстина у српској литератури има веома много преведених Петефијевих песама, а и писало се нешто о њему, алн мн још немамо о њему дубље студије, која не би морала да се стиди п румени, кад се сравни са његовом величнном. А што даље идемо у магловитост времена, то је он све већи пред нама... Ми смо кадри само пет-шест хиљада ^звезда да смотримо на небу, — а прави астроном који се стручно и дубље бавп студирањем небеских тела, прочита п по двадесет милиона звезда. Тако може и естетичар да у његовим песмама пронађе, честим и дубљим посматрањем, све новије и новије лепоте на звезданом своду његове генијалне поезије. II ово је само једна фотографија његова и — ништа више. Папчево По маџарском Милан Л. Поповић