Delo

У СВЕТУ 3АТОЧЕНИХ ПРИПОВЕСТИ — Л. МЕЛШИНА Осуђенички л>убимЦII 1. Још је послгојала стара тамнична зграда, којаје већ давно и давно требала да буде порушена или бар претворена у коњушарницу, па ипак ето ч данас у њепим мрачним и прљавпм ћелијама, којих има свега пет на броју, живе људи. Спољнем изгледу ове зграде, потпуио одговарају прилике њеног унутрашњег живота, стање из оних старих добрих времена, кад се внше нико није рачунао у људе, коме су већ једном обуклн широку осуђеничку хаљнну са два слова на леђима. Управницн ових завода, којима је био поверен живот, здравље и морал чптавих стотнна и хиљада људи, ових јадника, регрутовани су обпчно из најннжих друштвених слојева а ти људи не имађаху ни појма о човечности, моралу и сличним „трогателним“ речима. Сами они само су једноме случају имали да захвале, што II они нису дошли у те заводе као осуђеници. Али јечешће баш у овим заводима, зликовачка и лоповска каријера, овнх малих и великих Разгилђајева, нашла правнчну награду смрт... Само оно опште стање, које је владало до времена еманципације, бпло је довољно да и оно мало бољих представиика државне моћи морално деградује; међутимјето стање, те „најспособније“ вршиоце државне моћи, који беху морално сасвим