Delo

44 Д Е Л 0 гнм путем. Увек, кад бн му овако нос натрли, он бп постао још замппп.еннјн и жалоснији, те најзад ноче — морамо да напоменемо и ову његову старачку слабост — мало више да пије. У таквим прплпкама његов је био обичај, да пзненада, већ сасвпм касио у вече, бане у осуђенпчке тамнице, ношто се већ и контрола свршила н тада би осуђеницпма причао о своме страховању н о својој брпзи од блнске буду!шости. „Наше ствари стоје рђаво, врло рђаво, браћо моја!“ „Шта се то догодило, дедушка?“ запиталн би га тада осуђеници, окуппвшп се око њега. „Ја сам намнрисао по нешто, пешто сам намирисао са овим мојнм посом, браћо... дапас овога пута олуј нећемимоћи. Чујте, из Пићера стнгло је једно ипсмо: „Га осуђеницима пма се строго поступати!“ А то значи да су тамо стпгли гласови, да вас мало бпјемо п, да су због тога многи пороци, као: пијанство, леност, коцкање п суровост, отели маха. Има, има ту браћо н мало пстине: да сте ви коцкарн и ленштине, то је мени већ давно познато, на што да лажемо сами себе“ — дедупгка тад намигну осуђеницима оним својпм једним оком... „Али шта се ту може? Ваљало би знати шта је прави узрок томе? Најпре би требало ово узети у обзир: ко ће да вам предњачи иримером? Можда ми, што нас вама послаше за претпостављене? Хм! Ево иапример онај сатана, што ме је ту пред вама радп ових ствари грдио, он би први требао да је већ давно у тамници, требало је да је у тамници већ и иструнуо! Шта је само чинио са својом женом прве брачне ноћн! Кад би вам браћо ово пспричао, знам да би чак ето и Јамка Лобанов порухменио од стида. Жена га је другог дана оставпла и утекла својпм родитељима. Тако вамјето браћо! Са бојем и са батинама они би хтели да усаде у вашу душу оно, што и сами немају. Ја сам човек стар али сам моје знање скупо платио... Истина да се мало разумем у законима и томе сличноме... али толико сам паметан, да могу рећи: овојебело а ово црно!“ „Ако није Божцја воља, нико нам не може никакво зло учпнити, дедушка!“ покушаваху осуђеници да га тјеше, налазећи се у философском расноложењу. На то је чичица само главом вртно... Осуђеници беху већ давно приправни на неку „пакост“ од стране виших власти. II она дође али у једном сасвим неочекпваноме облику: на Кузјумкиново место послаше некаквог