Delo

4(> Д Е Л 0 „Шта пзвољевате?“ одговорн му тврдоглавн поручник, метиувшн руку на уво; његово лнце не нокавнваше нп трага од какве забуне. Гвоздплов му с презрењем окрете леђа. „Овде сам ја госиодар“ — окрете се право осуђеницима „ја н нпко други п само мене вн имате да слушате, све дотле докле будем на овом месту... Што ја заповедпм само то да чнните! Кажу да сте се проневаљалили, да сте постали распуштенн п да сте ленштине... На лицу вам се види да сте угурсузп п неваљалцп... Нека, нека! Ја ћу вам дати батина, на које сте већ давно заборавили, даћу вам их са интересом... За вас су батпне а не благо ноступаље кањаље једне!“ Осуђеници се осећаху, кад се вратнше са ове параде, као да нх је са кнутом ошпиуо по образу, после овог његовог говора. У псто време онн осећаху иензмерно, чак н претерано задовољење, што се „дедушка“ није дао „заплашити" од Гвоздилова; неки се од њих чак и падаху да ће се старац иу будуће заузети за своју браћу осуђенике п да ће умети одбранити п себе п њих. 3. Нови управник, кога послаше амо ради „строжијег поступања“ разумео је ово наређење у најпростијем буквалном смислу: „строго поступат1Г за њега је значило то исто што и бити; битн све редом без изузетка и не пнтајући кога и ради чега, значило је у све улити страх и трепет и у место досадањег гласног разговора и певања увестн меланхоличнп манастирскн мир. II овај свој задатак он је остварио брзо на најсјајнији начии: чим бп се Гвоздилов појавио само у дворишту, цела ова огромпа кућерина би занемила гробном тишином а све живо гледаше да му се уклони с очију. У осталом све ово није помогло да се осуђеници и даље не шале на његов рачун, нити је могло да застраши оне, који чак и у најмрачнијим тренуцима свога живота збијају шале и праве досетке, да му не издену име Букан (кућни ђаво). „Овај би Букан хтео да нас заплаши као малу децу! Ми се мало више рашћеретасмо, мало се заборависмо, — а њега