Delo

4* Д Е Л 0 ночем већ п онако одавно не чуше лепога певања... Чнњаше се, да се тенори уздижу високо до самога неГ>а, а Г>асовп да грме над земљом п ту нзумнру. „Оче наш! На небеси...“ „Хи!...“ грмљаше један силан глас једнога баса громко и страховито. Свп погледаше, чак и мрачни Букан радознало иогледа у родове певача, да видн који јетај, који има тако феноменалан глас. У томе тренутку. показа се на степеницама које воде у кухнн.у, један стари пас, когсузвали „Дечко“ којије од памтивека жнвео ту међу осуђеницима; пас застаде па стаде да урличе... У редовима иевача поче некн да уздржава смех... У Гвозднлова занграше ноздрве, па чим се појаље сврши, он се продера: „Шта .је то ту? па-ас?! Са којим је правом тај пас ту у затвору?“ Ннко нн једне да рекне: а шта би му се па то могло и рећи. „Начинили сте циркус од овог затвора. Ја ћу вам ноказати шта је циркус, кањаље једне! С места да се нсето уклони одавде!“ У дворишту бн се чуло и да је мува пролетила, некмо ли ова строга заповест управникова. Осуђеннци стајаху немп од изненађења: таквом се чему нису надали. Не може се рећи, да је „Дечко“ био бог-зна како мажен од осуђеника; често је бивао и гладан абогме добијао је и батина... Али је он ту живео већ преко десет година, те се сви на њега беху толико навикли, да се нису могли помирити са мишљу, да се с њим растану; у њима се одједном нешто покренуло, као да је пешто изненада плануло у њиховоме срцу и сви редом од једном осетише, да воле ово .јадно н старо псето, које беше сакато и слепо од старости... Што је најглавније, нико од њих нцје могао то да разуме, зашто би то било противу закона да једно псето живи са њима у затвору. По свршетку контроле по ћелијама се поче да претреса овај догађај. „Види само, псето му смета, једна невина животиња“, овако поче да говори један осуђеник, младпћ још без бркова. „Треба ли, браћо, да се тај зове човек!“ „Ко ли? он човек? Рекло ти се већ једном да је то — Букан! „Дечко“ њему смета — хоће да га зато уклони са света“.