Delo

У СВЕТУ ЗЛТОЧЕНИХ 49 „Заиста је штета за „Дечка“ рећи ће иа то један стари осуђенпк, строгога лика, са густим проседим обрвама мало се замисли па повуче затим два-три дима из своје луше, „Ја бих запста дао за ово псето врло радо ноловнну наших осуђеника. Бога ми! Ово је нсето имало велике памети, да се човек мора чуднти. Ето нпр. кад би му дош о неки од чувара или неки од војника, да га помилује. одмах би скочпо и искезио зубе на њих; а ако би му пришао некојп осуђеник, чак кога нигда до тад није ни видео, оп би пустио да с њнме чини што хоће! Могао га је и ногом — он је све то дозвољавао. Тако пеобично псето! Он је дакле знао, ко је овде био најнесрећпији“... „0 томе не треба ви говорпги! Он је се и сам ссећао као .један осуђеник!“ рекоше други уздишући. „Можда ће се дедушка за „Дечка“ заузети и избавити га?“ зачу се један бојажљнви оптимистички глас. Сви у највећој јарости усташе на овог оптимисту. „Нек те ђаво носи са твојим дедушкама и бабама! Шта може сад да урадп тај твој дедушка? Зар пе видиш да се и сам смрзне — кад још из даљине угледа Букана“... Скептичари имађаху право: другога дана „Дечка“ не беше више у тамници. Кажу да су га чувари на заповест Буканову нз пушке убили, тамо иза једног брежуљка. Значајно је то, да је од овог тренутка почела да опада нопуларност старца Кузјумкина, макар да се он пе беше изменуо ни у своме карактеру ии у своме нонашању. Кад му је једном Гвоздилов заповедио био да једног осуђеника нзбпје, дедушка се опет држао опог свог старог обичаја; алн чувари беху нови а времена сад друга. Још истога дана Букаи је био нзвештен о целој овој ствари; он лично дође у тамницу и, том истом осуђенику даде оцепптн двапут онолико батпна а Кузјумкину више не повераваше такове наредбе. Незахвални осуђеницп почеше да му се ругају. А онај осуђеник, што је због њега добпо двапут ополико батина, иоче јавно да га грдн па чак п да га сумњичи: „Једнооки ђаво! Сам мора да шенп а овамо се овде размеће к’о велики господип... Некада ти се тако могло, мој брале, кад сте уживали права Разгилђајева, а сад би требало да почнеш друкчије. Што се мене тиче, сад нека нас бију али по закону, како им се одозго паређује! Ни мање нп внше!“ Дело, књ. 33. 4