Delo

Д Е Л 0 50 „II он је нстп к’о н онн!“ рекоше чак п они којн беху иајпаметнијп н најнепрнстраснпји. „Да је он бољп од осталнх зар бп га поставнлп за Букановог помо1шика?“ Једном речју, иочеше грозно н бесмпс.чеио да се свете човеку, само зато, што је постао немоНан п слаб као што и сами беху. 4. Букан беше ужасно љут, кад је чуо, да су под управом Куззјумкнновом осуђеннчке собе преко целог дапа стајале отворепе. „Како то! У чему се дакле састојп тешка робија? Да се ови ииткови сместа затворе и забраве!“ Осуђенике позатвараше. II дан п ноћ бити затворен у нечистим и смрдљивим собама, које заударају на дуван и мокраћу, разуме се да нпје најпрпјатннје. Услед тога осуђенички собнн старешина диже се једнога дана н изађе пред управника. У своме говору он га потсети, да је по закону у свима тамницама одређено извесно време „према здравственим прописима“ за шетњу осуђеника и чишћење и нромахнвање соба. Букан прсну у смех. „Шта, јаја да уче кокош?! Како сте се смели и усудити, вп ниткови једни? Ја сам вама здравственост и ваш пропис... У тешки затвор доведенн сте да патите и да трунете а не да одебљате к'о бикови“. Кад то рече, тако бесно залупи ногом, да се собни старешнна побоја да ће наредити да га избију, зато похита да му се што пре с очију уклони. Време пролажаше а живот захтеваше своје право. Осуђеничке ћелнје беху по ваздан затворене а већи део осуђеника јураше у кухињу, која се претвори у заточенички клуб. Ту је врило од људи и галаме. Једни, да би им колко-толко одлахнуло, грђаху Букана и нове чуваре, други причаху сензационе новости, трећи се разговараху о старим добрим временима, кад су чуварп били прцјатељи а не непријатељи осуђенички. Затим се окупише око неког Хлопухина, који беше осуђен на вечиту робију, којн им експерпментоваше својом феноменалном снагом. Он је могао прстима да спљошти бакарни новац а кад би укрутио своју руку, која је имала мишиће једног вола, не би му је могла најјача два осуђеника савити. Па пошто би изазвао