Delo

„Ох тп несити прождрљивче! -Ја се воН одавно наситио, а он је још једнако гладан... ево ти, пснно, ове кости!" Ои је међутим врло равнодушно иримао увреде и грдње аа тако што он је нмао сувише дебео образ. — Друга његова слабост беше спавање. Почем се већнном нзвлачно из рада, чпм бп се свршила јутрења контрола п чнм би свој чај поппо, он би се опружио на кревет, увпо би главу у кожнн иокрпвач и одмах бн захркао. Сањао пцје нигда или се бар није сећао снова пошто би се пробудпо. Кад бп га пред подие собни старешпна нз сна нробудио дрмајући га за ногу, он би се днгао, подбочио п у наоколо би зверао днвљим узверенпм ногледом. Кад би видео јело тек тада бн се расанио, као нека прождрљива риба скочио био на јело, халапљиво све што ,је било појео па би се одмах затим опет стропоштао на кревет и спавао све до вечерње контроле. ,,Овоме је обешењаку тешка робија тако лака као другоме кад пљуне!“ говораху осуђеници о њему... „А спава да би га и ђаволи у сну однети могли.“ „Хвалите Бога, што може да спава,“ додаше други; „колико би руку и ногу он досада већ поломно, кад би мање спавао.“ То беше права истнна. Хлопухиново беше најмилије занимање, да шамара лево н десно, најрадије оне, код којих беше сигуран да ће то мирно примити; али осуђеничке вође, који су уживалп известан углед у тамници, он је избегавао да вређа, што беше неразумљнво код његове велике снаге. Осуђеничке вође пак, који су Хлопухина мрзели у својој унутрашњостн, ноказнваху му извесно уважење и гледаху што је више могуће да му се са пута уклањају а кад би се десило, да их суровн Хлопухин ипак увреди, онп би гледали да ту увреду окрену у шалу. „Чуј, пријатељу, боље је да мало приштедпш твоју песпииу — ко зна: може те издати. Или: „Шта, пријатељу, нпси се испавао? Пли, стомак ти крчи? Ено ја имам још цео један леб иди н узми. Нешто не могу да, једем!“ „0!“ узвпкнуо би тада Хлопухин и радосно се машио за хлеб а мајмунске би му очнце трепућале од задовољства, „дај овамо!“