Delo

Тепања слатког бујица се проспе?.. Ко ће нам причат о мушком прегнућу Прошлости наше, кад жар лнцем плане Ко ће нам причат о знојноме челу Српског сељака?.. Ти?!.. Ал тебе нема, А тп сн то знао Тако слатко знао Причати о селу. На сеоском гробљу између гродова Једна хумка зова, Чело главе белег, а са обе стране Зелене се брсне јасенове гране, На гранама пусто, ни птице ни јава, Око гроба цвеће, ал мирис не шири, На крунама свелим замрли лептири Од самртне студи... Ћуте... песник спава Спава вечним санком, да се не пробуди 0 плачите села.., Дубраве и поља и ливаде цветне, II луговн српски! Српска вило илачи, Пастири и стада! Умукните часом Двојннце уз пратњу песме иегда сретне! А погребна звона нека цнкну гласно, Умро је он, Пошто се свом роду одужио часно!... 1905. ГОД. Млад. Милорад М. Петровић