Delo

ПАКОП ТРН ВККА 39 са њом интимније саживимо. Јер без заносне лепоте жиЕОта у природп, како бисмо могли схватити беду и невољу у људској природи, непознавајућн њена ненсцрпна богаства? После неколнко минута чуше се кроз мој прозор мелодпчнп звуцн Моцартових сонета, који у маштама пзазпваху призор мермерних стубова, увијених гирландама од уплетенпх ружа. У мојој улнци станује неки особењак пијаниста, који пма чудн.у навпку да најобичније свира ноћу Моцартове и Глинкине пнјесе. Како сам већ био затворио прозор од своје собе и спремао се да легнем, почнем да размишљам о сумњивом уживању, које ме је очекивало за сутрашњицу. Јер ми, одједаред, паде на ум, да сам ирошле недеље зват у град па доручак; алн не могох тачно да се опоменем, да ли то беше за сутра илп у којн други дан ? Да бн се уверио, узех позивницу, која беше на писаћем столу, н прочитам: „Љубазни Дифрене! Учини мп то задовољство, да са мном доручкујеш идуће суботе, 23 сентембра. С нама ће бити у друштву X, У, /.“ Дакле свакако још сутра. Зазвоним да дође послужитељ: „Потребно је да ме сутра пробудшн у девет часова“. Сутра, као даје неко врачао, у тај дан, навршујем тридесет девету годину од рођења. Каква сам чуда дотле видео на овом свету, могао бнх зар замислити у маштн као н оно, што ме још чека у животу н што ћу још доживети. Свакако ни тај ишчекивани призор неће бити Бог зна какав!.. Да већ унапред ослушкујем разговоре, којн ће се сутра водитн за трпезом: о ауотомобилима, љубавним иптригама, заједљивом пецкању, срећи или несрећи у нгрн карата, о положају парламентарне владе, кризи... Међутим, како сам већ био задремао, могао сам чутп у глухој ноћној тишнни да, с времена на време, прохујп још понека арија Моцартове мелодије, која иотсећаше на мермерне храмове, окпћене свежим зеленнлом н мприсннм ружама... Кад сам се пробудио, бпло је већ сванудо. Обукао сам се много брже, но што то обично чппим. Не знајући нп сам узрока тој журби, већ сам, као мађионисан, оназио да сам изишао на дворнште. Све, што сам запазио у та.ј мах у својој околннп, будило је у менп неко необично чуђење, које мејетолико пренеразнло, дајеумо.јој главн кочило свако правилно размшњљање.