Delo

40 Л Е Л 0 Услед таквог тренутног потреса умног, моје ишчуђавање као да се не беше нимало повећало, него је некако са мном ааједно неиомично, и ја сам био, као у чуду, бленуо п мирно све редом посматрао. Да нпје зар тако било са мном, не би ни томе чуђењу бнло краја н прешло би насигурно у необични потрес душевнн н страх. Јер све што сам у томе тренутку видео, разликовало се толико од онога, што сам се досад навикао да гледам п што сам већ, впше нли мање, познавао. Сва околпна и све нада мном — беше ново, дотле невиђено... Шума, дубрава, које сам свакн дан впђао натомместу — нестало је, као да их је неко руком днгао. Онамо, камо су се некад пстпцале велике беле грађевине, што беху поређане украј „Велике алеје“, — отегла се чнтава поворка неких чудноватнх кућерака, поређанпх у једном правцу, уоквиреннх засађеним градинама. Ни толико смелости нисам нмао, да погледам на другу страну, не би лп откуд видео, да ли на томе месту још стојн мој дом, из кога сам мало час пзашао п, напослетку, упутнм се Доженовој капнји. Место, где је она пре била беше празно. Булоњска шума била је на том«* месту претворена у обично село. Упутих се улнцом, која, уч и се, беше пређашњи Сиренски друм. Домови, којисуњ' • I 1\ж овога шосеа ноређани билп, изгледаху ми сад у нек< < л ј н новој архитектури, уз то врло ннски и спрчени, д; м чогао ни мислити, да у њима и сад станују богати л. Ј ,» пре тога на томе месту били су сви домови раскошно ог.Јч ни живописом, скулптуром нживим природним растињем, окићенпм разноврсннм цвећем н плодовпма. Место нређашњпх кровова, на овима впднм неке терасе, са павиљоннма на врху. Упутнм се донекле по овом друму, који ми посве пзгледаше као н свп другн сеоскп друмови, чнји огранцп чнњаху необнчно лепу иерсиективу. Он је био псиресецан побочним улнцама, али не, као обнчно, нод иравим угловнма, него укосо, и ту изненадно запазнм, да су сва сжретања и укрштања поменутих праваца били начпњенн са иамером, — да се избегну и спрече могућн сударн колски, аутомобилскн, трамвајски и др. Поглед је бпо па све онисане предмете необнчно прнјатан за око. Уз то сам запазио, да су поврх земље готово непрекпдно ирелазиле неке сенке отпрнлнке опако. као кад се на јасном дану нокрећу омањн облаци. Поднгох главу да впдим откуд те сенке падају и, па моје велпко изненађење, угледах