Delo

46 Д Е Л 0 Дпфен. Судећи по изразу његова лица н упитпа ногледа. одмах сам могао запазитн, да му је веома чудно пало, — откуд могу пмати два имена?! — Мене, — рече он, зову простнм нменом Мишел. После тога, пошто је већ пажљиво разгледао мој сламни шешир, капут, обућу и све моје одело, које је, истина, било прилично прашњаво, али ипак добро скројено, јер ми не шије ма какав крпач, — рече ми напослетку: — Сад сам се, велн, присетно одакле си дошао. Ти си досад живео међу афричким црнцима. Само још у Зулуса и Басутоса ткају н данас тако рђаво сукно; само у њих удешавају такав чудноват крој људском оделу, шију такву гадну и ненрактичну обућу п, што је најсмешпије, штиркају рубље, да павлаш буде тврдо, — као да су са тим нешто паметније учинили! Само си се у њих могао научити да бријаш браду п да остављаш на лпцу само бркове, у намери зар — да им даш пзглед некаква орнамента, као последњи заостатак татовирања. Он се још задржао у сујетним навикама Зулуса п Басутоса. Тн црнци још живе у незпалачком животу, — нсто онако, као што је некад било у Француској пре 2—3 века. II ако ми не беше по вољи таква његова оцена, која се свом тежином свалила на моју личност и спољни нзглед, ппак пристанем п примим његов предусретљив п другарски нозив, да са њим заједно вечерам. — Ја, вели, станујем близу, — 500 кплометара одавде. Мој аероплан лети исправно и однеће нас тамо врло брзо. Затим ме понуди да седнем у котар, који је висио испод трбуха велнке махине у свему налик на механпчког ждрала, и одмах смо рпнули у ваздух с таком брзином, да сам већ био претрнуо од страха и недоумице... Сав изглед поља и дубрава, која тако прелетасмо, не изгледаше ми опако, као што ми се пре чињаше. Сви друмови били су начичканп домовима, а безбројни вештачкн канали, памењени повремепом орошавању културпе земље и поља, укрштали су се у внше праваца и ноказивали своју сребрнасту новршину са огледала воде у њиховим корптима. Кад с.ам ословио Мишела својим изразитим усхнћењем н допадањем на такав необично интересантан призор, он мп хладно одговорп: Знратне су земље одиста прилично нскоришћеие, и култура је па њнма постала ннтензнвна, нарочнто од оног вре-