Delo

64 Д Е Л 0 вини“ Тургењевљевој, у којој писац кроз уста Соломинова говори: доћи ће доба револуције — кад се у Русији развије индустријализам, кад радничка маса буде многобројна и кад она буде свесна својих класних интереса. Од тог доба до данас у Руспји су се груписали капитали, оснивале банке, подизала велика капиталистичка предузећа, израдиле многобројне жељезнице, отворили многи рудници, подигле многобројне фабрике. Капитализам је своје учинио: разорио ситна предузећа, уздрмао ситну сопственост, пролетаризпрао масу варошког и сеоског становништва, мобилисао га у велика капиталистичка предузећа и, уз припомоћ апсолутистичке државне силе, вршио модерну капиталистичку експлоатацију радце снаге. Где се годјавља капиталистичка експлоатација, појављује се и отпор радничке класе. По прнроди ствари отпор мора бити организован; али, руски апсолутизам није допуштао радницима никакво организовање. Њима су закони забрањивали синдикално организовање, а сваки штрајк је суђен као побуна. Посматрајући нагло капиталистичко развијање у својој земљи, груписање великих предузећа, растење броја пролетера н стару, апсолутистичку владавину, која не одговара новим модерним привредним односнма, Плеханов, који стварн и догађаје посматра на основу исторпског материјализма, могао је предвидети ово што се сад догађа. На међународном конгресу социјалистичком у Паризу, он је још 1889. год. рекао: „Револуционарни покрет у Русији трнумфоваће као раднпчки нокрет.“ Време од непуних 16 година показало је да Плеханов пма право: нокрет је плануо, а воде га и одржавају раднпци. Сви фабрички и индустрискп центри огрезли су у пламену револуцнје, сваки бп се преварио који бп у томе гледао само спорадичне радничке „изгреде.“ Али осем пролетаријата, ма да ие у толикој мери и до тих граница као продетаријат, за промену у смислу лнбералних реформп су апгажовапи крупни каииталисти, који нмају више јемства у једном уставном режиму, а тако исто н многобројна интелигенција руска. Економскнм развитком Русије односн социјалнп су се изменили н нотребе социјалне пабујале у толикој мерп, да је усиех револуције, у колико се тнче уставностн п иолнтнчких слобода и права, несумњнв.