Delo

ВИЗАНТИНСКА УМЕТНОСТ 19 у коме се публика бавила за време службе. Дуж полукружнога зида апспдног простпраху се клупе за свештенике, а у среди, у једноме издупку, подизаше се престо владичин (катедра). Зидови и свод апсиде беху покрнвени ликовима Христа, апостола и светаца. На граници између ње и уздужнога простора дизао се, обично над гробом каквога мученика (т. зв. ,,соп1ез81о“), још увек примитиван олтар, надкриљен балдахином на стубовима. Онјеморао бити приступачан свима иогледима, јер је на њему вршен обред приношења свете жртве. Над њим се разапињаше триумфални лук, подунрт на обема странама по једним огромним стубом. Зид који је испуњавао празнину између тога лука и таванице, био је такође покривен ликовима •светаца у мозаику или а1 Незсо1. Уздужни простор пак, који заузима највећи део грађевине, састојао се из једног одељења у средини, познатог у аркитектури под именом „средњега брода“, коме се лево и десно придружаваху по један или два узана и нижа ходника, али технички речено — „споредна брода“. У средњем броду су се обично бавила свештена лица; десни је био одређен за људе (апс!гоп), а леви брод за женскиње (та!гошкшп). Бродови су били растављени један од другога колонадама стубова, који су били међусобно повезани или заједничким каменим балваном {архитрав) или великим округлим луковима, на чему су почивали горњи стубови дотичнога брода. Ти су зидови билп испробијани симетричним редовима прозора, кроз које је продирала дневна светлост. У цркву се улазило кроз један портик и једну пространу четвороугаону дворану (а1гшш), у чијој се средини налажаше бунар (сапШагпз), из којег се верни умиваху. Сваки је брод био везан с атриумом нарочитим вратима. Изнутра је цела зграда ћила покривена таваницом од позлаћена дрвета; а на гдекојим црквама није ни било тавана, те се грађа од крова могла из цркве лепо видети. (Види сл. на идућој страни) Од старих хришћанских василика заузима, по величини основнога плана и по отмености својој, првоместо; Сан Паоло пред Римом. Ова је василика подигнута још крајем IV в., под владавинама Теодосија и Хонорија. Њена апснда само шпрока је око 80 стопа, а уздужни јој се простор састоји из 1 Л\т. ГДШке: ОезсШсШе Дег АгсћНеШиг.