Delo

18 Д Е Л 0 јер је ваљало много хитније послове посвршавати. Пре свега требало је градити цркве. У катакомбама не само што није имало места за многобројне нове присталице, него оне впше не беху ни достојне једне вере, која је постала слободна, са свима иривилегијама од стране императорског двора и врховне државне управе. На против, сад је ваљало подизати што више цркава1 и трудити се да буду што веће и лепше. Хришћанска црква слична је у толико античком храму, што обоје представљају дом божји; а разлика је у томе, што хришћанска црква, осим тога, представља још и место, на коме се сви верни искупљају, како би заједнички могли учествовати у служби божјој. Према томе, хришћанска је црква отворена много већем броју људи, него што су били храмови Грка и Римљана; а из тога, као природна консеквенца, излази; да је хришћанска црква морала садржати у себи куд и камо више простора од грчко-римскога храма. Први хришћански архитекти били су свесни те потребе, и само је у томе њихова заслуга. Ма колико да се у последње време труде неки стручњаци, да у хришћанској василици открију извесну оригиналност, ипак она остаје очигледна копија познатих античких василика,'1 2 само у неколико измењена и новим потребама прилагођена. У осталом, хришћански архитектн нису имали ни потребе да измпшљају какав нов облик, јер нодеснијега од античке василике која им је свакога дана била пред очима, не би ни могли тако брзо изнаћи. Осим тога, и обична практичност налагала им је да се користе оним што већ постоји и што је у сваком погледу добро. Као што је у античкнј василици простор за судске процесе био одељен од дела грађевине који је служио као трг, тако се и у хришћанској василици издвајала апсида — пребивалиште владике и свештенства — од уздужнога простора, 1 Таки је одиста и било. Савремени хроничвр црквенски, Евсебије, вели на једном месту: „У сваком граду прпређиване су велике свечаностн, на којима су освећпване нове цркве и ударанп темељи новим грађевппама. У таквим се приликама стичу владике из најудаљепијих крајева, а народп поклањају један другоме љубав своју“. 2 Античка — римска — василика спадала је у ред световних (профанпх) грађевина. То је била подужа четворокутпа зграда, са једним шпроким двоспратним простором у средини, којп су два реда стубова делилп на три одељења. Тај је иростор служио као трг, а полукружно издубљење у дну било је одређепо само за судске процесе.