Delo

ЛЕКЦНЈА ПГАВИЧНОСТИ 23 он је тако ценио сарадњу Заботова и тако му је био потребан за Васкрс његов чланак, да је због тога остао. Алп дође до тога да његова жена, узнемирена његовим дугим седењем, на један пут неочекивано допутује у Нетроград. — Ну како то, Петре Васиљевнћу — продужн да му пребацује издавач: — та ја сам се надао... седео... чак и жена ево допутовала... Уобразила да ми се нешто рђаво десило или да ме је коњ убио... Па и шта да мислнте, мили мој Петре Васиљевићу? Пристаните, све је... „Т>аво да га носи! — помисли у том тренутку Петар Васиљевић. — Оно истина: није ништа лакше но пристати... Ну не допада ми се његово лице. 0 свачему се распитује н прави се важан...“ Али се на један пут сети своје „одсудне мисли“ и би му јасно, да без пристанка на давање чланака, не може се њено остварење ни замислити. II он, више не мислећи, врло се брзо реши и рече: — Ну, добро... ја ћу Вам давати чланке н у опште... пристајем... Ну... хтео сам и ја Вас да замолим... Хоћете ли Ви мени да учините једну услуг.у?... — Молпм Вас, Петре Васиљевићу, — опет дубоким гласом у басу узвикну обрадовани издавач: — зашто пакједну? Стотину, хиљаду услуга готов сам Вам указати, драги мој!... Ви само чланцима нас послужите а већ за услуге не брините... — Брло добро... Ах, да! — од једном се присети Петар Васиљевић. — Не разговарајмо тако јако... Код мене у кући има, знате, болесника... — Доиста ? Ах, опростите, молим Вас... У таквом случају да нисам сметао ? Надам се, да није опасно!... — Не, не, ни то, ни друго... Ничег озбиљног. Тако, незнатно... Ну, ипак — говоримо тише. Видите ли, у чему је ствар... II Петар Васиљевић поче веома тихим гласом излагати у чем је ствар, а издавач почео се некако гушити н усиљавати да би задржао свој звонки, дубоки глас, при чем ипак с времена на време извикиваше... — Да, то је нрекрасно! Ништа лепше! Ја Вам захваљујем!... II у добри час, што је моја жена овде! Она ће ово волети, него ма шта друго! Хвала Вам, хвала, ја ћу управо, тако рећи, с велнким ужнвањем...