Delo

412 Д Е Л 0 Истакавши нови стил и широко-људски карактер нове поезије у Енглеза, истакли смо оно, што је најбитније. Али пре него што бисмо прешлн на поједине песнпке, морамо се задржатинајош једној црти нове струје, окојој владају разноврсна често са свим супротна мишљења и криво разумевање. Реч је о тесИаеуШзшу њихову, о њпховој нарочитој љубави нрема средњем веку, према мотивима средњега века. Неки иду тако далеко да на пр. за Д. Г. Росетија кажу да се требао родити у 16 или 17 веку. Нема сумње да је Росети претежно обрађивао мотиве нз прошлости, и ако и мотиви из садашњости нису у њега тако ретки како би се по том могло мислити. С друге стране Свинберн који је обрађивао средњевековне мотнве, изашао је баш на глас својом класичном драмом А1а1ап1а т Са1ус1он, док је у лирским песмама сав у садашњости. Браунинг је врло често својим идејама давао само рухо средњега века. И кад при свем том постоји међу њима душевно сродство — то онда није медиевилизам, није нека нарочпта симпатија према средњем веку, него једна симпатија модерпе људске душе једне према другој. Та модерна душа, то је оно што њих спаја, што кроз савремепе и средњевековне и класичне мотиве тражи свог израза, тражи себи сродну душу. Ништа ми не изгледа погрешније него тврдити за некога од њих да се требао родити у ком од прошлнх векова. Сви онн сваки на свој начин, а увек са душом модерног човека прелазе векове прошлости, будећи гробове својом душом, задахњујући мртве векове својом душом. Свет је људски тако незнатан део општега света, овај живи свет чак незнатан део великог историјског света. И сваки појединац и у том малом свету тако је усамљен, тако осуђен сам на себе. А душа је општа, душа је пространа до бескрајности, у њој су читави светови, мртви и живи, угашени и још нерођени. Како да стане та велика душа у узани оквир једне личности? Она ствара себи светове, њена чежња оживљава мртве својом симпатијом, својом потребом за симпатијом. Та чежња за симпатијом бескрајностп, то „осећање бескрајности“ —то је једно пуно специфичпо осећање модерног човека. Он оживљава мртву природу, он буди у њој симпатије за себе, за своју душу, и како да не потражи симпатије у оним световима прошлости, који су осећали, и то осећали можда слично као ми, који су можда имали сличну оваку чежњу за симпатијом као мп! Има