Delo

5ЕСЕ5510 Р I. Е В I 5 9 — Бацимо ли, браћо мучепици и паћеници, ма и најлетимичнији поглед на Историју, — и шта ћемо видети? Видећемо, браћо, да се до права и слободе, до прогреса и добитака долази само буном и борбом! Тада — што рекли наши повији проповедачи — „настаде тајац“. — Да, наставља Милић, ја смело тврдим и подвлачим те речи, понављам их и ударам гласом на њих: „долази се само буном и борбом“... — Тако је! рекоше неколицина. — Тако је! прихватише још неколико њих. — Тако је! грмну најзад цео разред. — Браћо! дере се Милић гласом који се једнако пењао у висину. Сетимо се само старих Римљана, и плебеја и патриција њихових. Сетимо се како су плебеји дошли до народних трибуна, шта су све радили да бп добили слобоштине... Је су ли они мољакали, теменали и богорадили?... Никако!... Прелистајмо Историју и шта ћемо наћи на тим листовима?... Шта су, дакле радили?... Кад им патриције не хтедоше обећано дати, плебејн напустише Ромулов град и иселише се на Свето Брдо у блпзини Рима. Ту утврдише свој логор у намери да подигну нов плебејски Рим који је био јак конкуренат старом, патрицијском Риму! То је оно чувено бесезбШ р1еМз на Мопз засег или: Исељење народа на Свето Брдо. И шта учинише тада патриције... — Чујмо! чу се громогласно. — Шта учиннше, велнм, тада патриције?... Поплашене патрицпје тада попустише, и плебеји дођоше тако до својпх слобода н својих права. Тако вели Историја, а и наш Његош — тај уз Бранка наш највећи песник по тврђењу професора Вуловића — и он врло умесно вели у истом смислу кад на једном месту каже: „Без муке се пјесма не испоја Без муке се сабља не сакова“ — Тако је! Живео! чује се са свију стана. — Браћо и друговп! наставља Милић. Можда ће ме који од вас запитати: За што ја ово говорим, и нашто то позивање на Историју, и какве има сличности између српских препаранада и римских плебеја?... Ја вас молим, браћо, ви, не пле-