Delo

5ЕСЕ5510 РЕЕВ15 11 делско-шумарској школи, у геодетском курсу, у богословији, у корпарско-плетарском курсу, у ветеринарској школи — и свуд му упалило; упалиће му, вала, и у препарандији... Он нам је најбоља гаранција за успех!... — За успех не питам, вели Мплић поносито, него вас само то питам: Пристајете ли? — Пристајемо! — Је ли „беса“ да се нећемо пздати. — Беса је! грмн сакупљена омладина свесна свога намераванога корака. — Да се закунемо! предлаже им говорник. — Да се закунемо! одговара цео разред препарандије готов на све жртве. — Дај Пелагића! викну говорник. Дајте „Стварни Домаћи Учитељ“. — Пелагићев Стварни Домаћи Учитељ! викнуше и устумараше се неколицпна. Има ли ко Учитеља? — Нема нико! чу се са свију страна. — Нема „Учитеља“ него ев’ ова, ако је за вајду! рече један п извуче из гуња опет једну Пелагићеву. — Која је? — Омладински Доброноша! одговарају. — Још боље! вели Милић и узе и положи књигу на сто. Хоћемо ли акламацијом или поједнначно, попменце да се закунемо ? — Акламацијом!... Поименце! — Акламацијом!... Поименце!... Дуго се тако препираху докле се најзад не сложише н решише да гласају: појединачно, поименце. Узеше списак и стадоше прозивати азбучним редом. И један по један прилажаше; и свп се тако заклеше на Пелагићевом Омладинском Доброношп!... Кад се све свршило и свп се заклели и свн се испотписивали на заклетви, узе је Милић, сави и мету у недра па диже руку — и сав блажен што се ствар тако лепо развила — окрену се скупу завереника и испрати их овим Његошевим стнховима: „Младо жито навијај класове Прпђе рока дошла тп је жетва" !... Стеван Сремац