Delo

ХРАМ СВ. ЛУКЕ У РОВЦИМА 287 После већ дође и пета, шеста, седма па и осма чашица и тада разговор оде, оде на широко. Говорило се о политнци, о новом среском капетану, о јајима како се сад носе у Америку. — Замисли бре, једно јаје, марјаш да даш за њега па не вреди — вели Видоје — па оно бре нотегне одавде пз нолога, те кроз све земље на свету те оде у Америку и тамо га насађују. — Јок море, не насађују га, него га једу — рече један. — Па добро — наставља Видоје — није то главно, него колики пут превали једно јаје ровачко. И тако у разговору, вратише се пз Амерпке, те опет у Србију, проговорнше још коју о политици па онда тек, онако као случајно, наиђе и разговор на цркву ровачку. — Остаде тако на темељу — вели забринуто Лука. — А што да остане? — прнпитују остали. — Па ето. умре нам таки човек — искашљује се Лука и гура коленом Милоша Пауновића — умре нам таки човек, као што беше овај покојни Впћентије, а камо ти .још један таки човек, који ће да остави све своје послове па да се прихвати народског. И сад се разви разговор о томе, како да се настави зидање цркве. Тек ће уједанпз^т Средоје. — То ваша брига није, браћо. Мој покојни отац побринуо се и зато. — Е? — учинише сви. — Јест — вели Средоје — позвао ме је пред смрт и оставио ми у аманет ову народну ствар. Сељани се згледаше, па не знају шта да кажу. „Зар по Богу, брате, и мртав Впћентије неће оставити на миру црквене рачуне?“ помисли свако у себи али не смеде да каже. — Кажем вам, то ваша брига није, ви мирно спавајте додаје Средоје. — Ама, па зар ти нећеш у школу — припптаће Пауновић. — Не, вели одлучно Средоје — црква је иреча од школе. Него, ви да се ујутру саберете пред судницом да се договорнмо и ствар наредимо, па да се одма нредузме посао. Пудо се после ове речи Средојеве сељаци растрезнише, па се убрзо разиђоше да се ујутру скупе пред судницом. Свакоме су преноћиле у глави речи Средојеве, те ујутру кад се сабраше, сваки ће по нешто рећи.