Delo

ХРАМ СВ. ЛУКЕ У РОВЦНМА 297 народ узео ствар сам у своје руке н ићн ће кошто ваља. Дабоме такав се посао не свршава за дан и два, него прође година, па прођоше и две и три годпне. Одбор ћути и ради и још би много дуже одбор ћутао и радио, да се не заЕадише два одборника, два добра пријатеља Видоје Стокић и неки Тома Максимовић. Беше Видоју ред у недељу да зађе с тасом а Тома дође к њему као прпјатељу свом, те рече: — Дошао сам Видоје, брате, да те нешто пријатељски и брацки умолим. Сад у недељу твој је ред да зађеш са тасом, па да ми продаш твој ред. — Како да тп продам ред? — чуди се Видоје. — Г1а тако, видиш, потребит сам човек... стегли ме за порезу, дугујем нешто мало, ово две три последње године, па онда имам и неке таксе да плаћам — знаш оно што сам се терао са Илијом Стефановићем? — Знам, па ти си добио. — Ђаво ће га знати ко је добно, тек свршило се тако да и ја и Илија имамо неке таксе да платимо; па ме све то притегло, па... велим... пријатељ си ми... — Ама, па како ти могу помоћи? — Ето тако, да ми продаш твој ред, те да ја зађем с тасом ове недеље. — То не може да буде. — Ех, што да не може, како је лане Васа продао Илији свој ред за педесет гроша а Илија зарадио седамдесет и два. — Ама. не може то да буде и зар ти хоћеш од народске наре да платиш порезу, таксе и вересију? — А како си ти; зар ти ниси купио краву од народске паре, па зар Сима није оградио њиву од народске паре, па зар Лука није покрно кућу црепом од народске паре... ако ћемо тако, знамо ми још много и друге ствари, па немој да пукне глас по селу. — Шта знаш, ко зна, ди је тај?! — испрси се Видоје ако ћемо тако, с чијим си ти парама женио сина. — Нису твоје! — плану и Тома. — Народске су! —■ одговори Видоје. — Нису ни народске! — дере се Тома. — Него чије су? — Лукине паре — одговара одлучио Тома. — Ама кога Луке?