Delo

298 Д Е Л 0 — Па Светога, Светога Луке. — Па ако су и његове, што да их поједеш? — избрецну се Видоје. — Па ваљда није он само твој светац него је и мој и целога села; сваки од нас има права да му спомогне Св. Лука. И сад наста реч по реч, прво танка реч па онда све дебља и дебља, док не загустн. Опсоваше један другом све што су могли, изузимајући заједничког свеца Св. Луке, и таква два присна нријатеља растадоше се јутрос ка два крвна непријатеља. Па то онда прасну и по селу, те пође једна реч од уста до уста и направи се чудо. Од некуд неко баци реч како би одбор требао да сазове збор, па онда сви почеше да траже збор. Бадава им председник Лука доказује, да је радно време да се има и других послова, аја, народ неће ни да чује. Па онда почеше и неки дописи ио новинахма, те Бога ми село Ровцн нзађоше на глас као ни једно село. И ајд, ајд, што се у тим дописима помињао одбор за зидање цркве, него почеше и друге, са свим пзлишне и од сноредне вредности ствари да помињу по тим дописима. Тако на пример, износило се и о некој порези коју је Лука још прошле године изео, па то било и прошло и сам Бог заборавио, а сад од један пут отишло чак у новине. Па разуме се, кад се већ тако заошпјало да је морало доћи и власти до ушију, те никакво чудо што сеједног дана спусти у село Ровце срески писар. Није га до душе нико звао, могао је са свим п не доћи али ето, он је дошао. Бадава му је Лука доказивао да је сад радно време и да би боље било да други пут дође; бадава се одбор за скупљање прилога за храм Св. Луке, једногласно ишчуђавао што ће писар у селу, он је дошао и остао пуна три дана. А и није му требало више, за три дана видео је шта је видео. — Где је порез наплаћен од Петра Јанковића за ту и ту годину и за то и то полгође? — Унет је у касу — вели Лука. — Па добро, унет, али где је сад? — Па мора бити да је опет изнет — одговара Лука а трепће очима као ђаче на испиту. —' Добро — наставља писар строго — а зашто је порез Марка Ристића унет у књижицу у коју се уводе прилози за храм св. Луке?