Delo

ХРАМ СВ. ЛУКЕ У РОВЦИМА 299 — Па то је Марко дао за зидање цркве. — Знам, знам, али је он одужен порезом за то п то тромесечје? — Ја не знам за што је одужен? То зна ћата. — Не знам ја ништа — додаје ћата—ја сам радио како ми је наређено. После писар пронађе да је прилог од 25 гроша, који је дао Риста Перић за зидање цркве, заведен као пореза. Па све тако неке ситнице. Те потрже људе без обзира на то што је радно време, зивкај овог, зивкај оног, најзад нзађе да су измешани народска пореза и новац храма св. Луке, да ни један одборник не зна где му је новац а председник и ћата не знају где им је пореза. Притегну писар онако својски, те истера за цркву свега једно три стотине динара; изабра једног честитог чичицу, неког Ча-Ранка, даде њему тај новац а остале све оптужи. Ча-Ранко одмах потеже по мајсторе, те са оно мало новца и са мало писаније подиже кров на црквп и село Ровце, после петнаест година добре воље да се послужи Богу, стече једног дана цркву. IX Осталојејош само да се црква олепи. Ча-Ранко неће више ни да чује, он је своје свршио па неће више да се меша у та посла. Забрину се народ шта ће и како ће. Да се направи олтар, да се набаве утвари, то је све далеко, на то нико не сме нп да помишља али бар да се олепи црква, да се унесе икона св. Луке у цркву, те да има народ где да припаљује свећу те ће св. Лука сам себи зарадити колико му ваља. Шта ће се и како ће се, него опет да се образује одбор, јер онај бивши одбор има још посла са полицијом, због оно нешто мало порезе заведене као прилог за зидање цркве и због оно мало прилога заведеног у пореске књиге. И шта су могли, него изабраше опет одбор и то под тим условом: да се сваке недеље збирају и да прегледају шта се радило. Те то и поможе. Сабраше богами за шест месеца онолико колико се раније за две и три године сабирало, те Бог да поможе; довољно да се купи и креча и песка те да се и то сврши