Delo

ПУШКИН II РУСКИ ПЕСНИЧКИ РЕАЛИЗАМ 309 наитим ближњима, — дотле Пушкин у поменутој песми „Ја не пеним много народна права“, која је написана 1836 год., дакле у најзрелијем добу песнпковом, проглашује службу себи самом за принцип свога делања. Слични погледи на свој живот п на своје односе према другима јављају се, као што смо раније виделп, у многим важнијим производпма песниковим, и он нх је не једном нсказивао и у својој препнсцн. Од велнког је интереса у том погледу песниково писмо, што га је исти писао свом млађем брату, кад је овај ступао у јавни живот. Пушкин упућује млађег брата како ће да живи, како да удеси своје односе према својој околини, према својим ближњима и даје му ове савете: „Ти ћеш имати посла са, људима, које ти још не познајеш. Почињи увек тиме да о њнма мислиш што је могуће горе: нећеш се много преварити... п р е з и р и их на најучтивији начин... Избегавај попустљивост, за коју ти можеш бити способан; људп је не поимају (како треба) и врло је лако могу схватити као нискост... Ннкад не заборављај намерне увреде; што мање речи или сасвим без њих, и никада се не светп увредом за увреду“. Т.ј. освета треба да буде физичке, осетљивије прпроде, на пример двобој. Сасвим друге назоре о нашем држању према ближњима налазимо у књижевника епохе песничког реализма. Док Пушкин у горњим редовнма даје савет да о свом ближњем свагда мислимо што горе, руска лирика следеће епохе, створена не Пушкином, но скроз н скроз религисзним и моралним Гогољем, има у том предмету сасвим противно гледиште. Ево како један песник доцније епохе гледа на исту ствар, о којој Пушкин пише у свом писму брату. „Зауставивши своју строгу осуду, — вели Иван Аксаков у једној својој песми, — задржавшп горке укоре, умиривши гордост свога духа, научп се, заволи упирати пажљиве погледе у туђу душу... Веруј, у незнаној дубљини сваке душе, ма како она била нрезрена и ништавна, и у свакој прошлој младости наћи ћеш много лшвих струна, чистих и прекрасннх тренутака, племенптих и страсних иолета и тајну светих помисли. „У свачијем животу има и благих времена, кад је душа снажна да однегује добра семена, кад се маште вију као ројеви; и кад је срце осетљнво према лепоти и кадро је да воли друго срце, док се у таштинн живота не сатре и поступно се, из дана у дан, сасвим не окамени... Лаћај