Delo

310 Д Е Л 0 се дакле кресива, ударај у тај изанђали кремен!... Нека твој поглед не збуњују нанос п нечистоћа, што их је живот на срце набацао! Нек твој поглед онде смело угледа невидљиви свет! Дишући кротком љубављу, загледај се у њ: и пред очи ће ти свака душа изаћи са својим правима. Веруј: непропадљива лепота душе не губи се неповратно; и у сваком ћеш осетити брата, и угледаћеш Бога у њему!“ Тако идеално, истинско хришћанско држање према свом ближњем типско је не само у књижевним производима но и у животу руског друштва друге половине прошлог столећа, али у Пушкиново време таки су погледи на свет спадали у област теорије, к њима се овда-онда тежило, но и у животу, и у литератури онн су слабо били прнмењивани. Пушкин, који је у многим обзирима органски везан за поетичку књижевност и за цео строј духовног живота своје епохе, није се могао сасвим отети утицају свога времена. Истицање личног момента прп стварању животног идеала, култ сопствене личности, који се јако истичу у његовој поезији, у тесној су вези са духом оне епохе, када се Пушкин спремао за јавног радника и кад је као такав делао. Квијетистичка, епикурејска, еротичка поезија била је сасвим у духу првих деценија прошлога столећа и стога нпје ннкакво чудо, што .је и Пушкин повелик део својих стихова посветио тој врсти поезије. Због ограниченог обима овога састава мени није могућно дати исцрпну анализу и тачан опис свпх таких Пушкинових песннчких производа, чега ради ћу се озде ограничити на неке карактеристичне одломке из њнх. Они ће, надам се, довољно указати на потпуну удаљеност Пушкинове лирике од правца и садржине руске лирике, која се јавила после смрти Пушкинове. Број Пушкинових производа анакреонтско-епикурејске садржине врло је велики. Моје бројење н проучавање садржине свих Пушкинових песама довело ме је до убеђења, да је Пушкин најчешће опевао епикурејско-еротнчке предмете. Тога је мишљења о њему и Лав Толстој, који га у својој Естетици назива писцем „често врло непристојних стихова о љубавш1.1 1 У спису Толстојевом „Шта је уметност“ (цит. пзд. стр. 201) читамо ово мишљење ппшчево о Пушкину: „Сва је заслуга његова само у том, што је писао стихове о љубави, често врло непрпстојне".