Delo

312 Д Е Л 0 У многим таким песмама, а неколико пута и у Евгенију Оњегину, опевају се и чари лепих женских ножица, према којнма је Пушкин, као што то сведочи љегова поезија, гајио нарочиту пажњу и љубав. Тај се мотив јавља, међу осталим, у два епиграма лепотици А. А. Ољењиној, у шпанским романцама, а у Евгенију Оњегину му је посвећено неколико сонета. Ево неколико редака, посвећених лепим женским ногама: „Јаој, изгубио сам на разне забаве много живота! Но само да морал при том није у опасности, ја бих балове још и данас волео. Ја волим бесну младост, и тескобу, и блесак, и радост, и смишљену тоалету госпођа; љубим њихове ножнце... Но тешко да бисте у свој Русији могли наћн и три пара лепих женскнх ногу. Ах! дуго нисам могао заборавитн две ножице! Тужан, охладнео, ја их се још увек сећам, оне ми још и сад у сну срце узнемирују“. „Сећам се мора пред буру: како сам завидео таласима, који су у узбурканом реду јурили да легну пред њене ноге. Како сам тада желео да се с таласима дотакнем уснама њеннх милих ногу!... ...II сећам се друге једне прплике: понеки пут, кад се предам сновима, ја држим срећни стремен п ножицу осећам у рукама...и1 Етичке и социјалне мотиве Пушкин нигда није опевао нп са приблнжно таким патосом као на пр. те женске ножице, које никако не може да заборави и чију слатку топлину осећа у рукама носле много година. У истом су епикурејском, властелннском, естетишућем духу спевани и они лирско-епски производи Пушкиновог зрелијег доба, у којима онисује свој или својих познаника живот у селу. Свој живот у селу описао је Пушкин у песмама: „Наново сам посетио онај угао“, „Зимски пут“, „Зима. Шта да се ради у селу“, „Зимско јутро“ „Јесен“ и др. Ранцје смо видели, какав живот проводе Пушкинови пријатељи у селу, а из песама, где Пушкин описује свој боравак у непосредној блпзини својих поданика — мужика, дознајемо, да и његов живот у селу пспуњава благородна леност, зевање, јело п пиће. Док је идеал руског реалног романа човек који ради, ствара, привређује; који својом речју и делањем подиже 11 Евг. Оњегпн, глава I, строфе 30, 33 п 34.