Delo

ПУШКИН II РУСКИ ПЕСНИЧКИ РЕАЛИЗАМ 313 умни и морални нпво своје околине и исту привикава бољем начину живота,1 дотле Пушкин са очевидном насладом п патосом описује нерадни, празан, сибаритски, готовански живот руског властелина. То се нарочито јасно види у песмама „Зима је. Шта да се ради у селу“, „Јесен“ и у посланици „К велсможи“. На почетку прве од тих песама пита се песник: „Шта да се ради у селу?“ На то пнтање Пушкин скоро не зна шта да одговорп, и из целе песме видимо, како се он у селу очајно бори са дугим временом, не могући себн наћи никакве друге забаве до јахања, јела и нића и љубљена у помрчини, на мразу, са свежом руском девојаном. Људи и песници реалне епохе руског друштвеног и књижевног живота сасвим су друкчије одговарали на то питање. Док Пушкин на питање: „Шта да се ради у селу?“ одговара да ће или до подне лежати у постељи шдо ручка читатн старе журнале, нли изаћи у шетњу на коњу и док у другој песми „Јесен“ вели да ееоскп живот за то воли, што у селу, поред осталих пријатности, добија бољп апетит и може боље да спава, — дотле представницн жнвотног и књижевног реализма руског сасвим другим очима гледају на живот образованог човека у непосредној близини народа. Гогољ и у II делу Мртвих душа и у својој „Преппсци с пријатељима“ налази да је спахија дужан да буде старатељ и учитељ сеоског становништва; Толстојев Љовин и Нехљудов заборављају своје сибарнтске, аристократске прохтеве и стављају се у службу својим ближњима у селу — а пародњачка литература и друштво шездесетнх п седамдесетих година прошлог столећа не долазе ни једног тренутка у неприлику при постављању питања: „Шта да се ради у селу?“ и једнодушно одговарају: у селу има за образована човека много посла. Он треба народ да поучава, да га учи познати Бога и његову вољу, да га учи књнзи и писму, болеснике и сиромашне да посећује, завађене да мири и т. д. Нпшта од свега тога не видимо у животу Пушкинових властелина, који жпве у неносредној близини народа. Говорећи о свом животу у селу, Пушкин иам говорп само о том, како село утиче ча његову сопствену личност, како му оно поправља апетит и лечи несаницу. У својој песми „Јесен“, која веома 11 Костанжогло у II делу Мртвпх Душа; Штол.ц и Тушпн у ООломову п Попору Гончарова; Инсаров п Соломпп у „Дан Пре“ и „Новпнп“ II. С. Тургењева; Љовин п Нехљудов у Апи Карењпној п Васкрсенпју п т. д.