Delo

314 Д Е Л 0 подсећа на епикурејски „Живот у Званци“ од Державина, вели Пушкин: „II сваке јесени (кад дођем у село) ја наново оживим; мом је здрављу корисна руска студен; наново почињем да волим животне навике: на време се засаним, на време огладним...“ У посланпци „Велможи“ описује Пушкин живот руског веома образованог имућног и угледног властелина, кнеза Н. Б. Јусупова, при чем се епикурејске наклоности истога, његов социјални и политички индиферентизам не само одобрава, но управо величају н као неки идеал представљају. „Ступивши на твој праг, — вели песник свом пријатељу велможи, —ја се одмах преносим у дане Бкатернне (II). Књижница, статуе и слике и складно удешени паркови сведоче ми, да си ти у твојој тишини наклоњен музама и да ти у твојој благородној лености њима дишеш, њима живиш. Ја те слушам: твој слободни разговор пун је младости. Утицај лепоте ти живо осећаш. Тн са усхићењем оцењујеш и сјај Алабјеве, и дивоте Гончарове. Безбрижно окруживши сама себе Кореџијем, Кановом, ти не узимаш учешћа у светским метежима и тек их по ка.ткад са подсмехом кроз прозор посматраш...“ При опису путовања велможнног кроз Бвропу (кнез Јусупов је бпо руски посланик у Паризу), песник само два три стиха посвећује борављењу кнежеву у Лондону, где су се у оно доба расправљала важна друштвена и политнчка питања, а борављењу његову у чаробној Севиљи посвећује повећи број стихова, испеваних са очевидним патосом. Из тих стихова најлепше видимо, шта велможу и његова песника највише занима у Европи. У одељку, где се описује кнежев боравак у Севиљи, читамо: „Осећајући можда досаду крај обала скупе Темзе, ти науми даље пловити. Услужан, живахан, сличан свом чудесном јунаку, пред тобом искрсну весели Бомарше. Он те разумеде: он ти заносним речима стаде причати о ножицама, о очпма, о милинама онога краја, где је небо вечно јасно; где лепи живот протпче сладострасно, као ватрени, пун усхићења сан младићев; где жене с вечера излазе на балкон, гледају и, не бојећи се суревњивог Шпањолца, са осмехом слушају и маме к себи странца... „II ти си, одушевљен, полетео у Севиљу. Благословени крају, чаробни пределе ! Тамо се ловори њишу, тамо помо-